Banket Hala

Ulazak u halu bio je kao korak u drugi svet. Kada sam prošao kroz masivnu kapiju, dočekala me je prostrana sala ispunjena svetlošću stotina lebdećih lampiona, stotine i stotine stolica i stolova.
Dok hodam pod nogama je odjekivao zvuk mojih koraka na poliranom kamenu, svaki korak uporedo s Kubinim, odzvanjao je u tišini koja je preovladavala. Oko mene su se okupljali ratnici iz raznih delova zemlje, svi sa jednim ciljem. Njihovi pogledi bili su usmereni napred, ali povremeno bih uhvatio njihov pogled, pun opreza i odlučnosti. Kuba im je uzvraćao ljutim pogledom, te je mene upitao ljutito ‘šta gledaš? hajde polazi’ na šta sam ja odgovorio stidljivo odgovorio:
” Ništa! evo idem,idem nemoj biti nervozan Kubaa”
Hala je bila ogromna, sa visokom tavanicom koja je izgledala kao da dodiruje nebo. Lampioni su bacali mekano, toplo svetlo, stvarajući atmosferu koja je bila istovremeno svečana i intimna.
Dok sam hodao kroz gužvu, osećao sam kako se oči prisutnih okreću prema meni. Bilo je nešto gotovo opipljivo u vazduhu, mešavina očekivanja i napetosti. Bez oružja i bez mogućnosti korišćenja jutsua, bio sam suočen sa sopstvenim sposobnostima i snagom volje.
Svaki korak unutar hale bio je podsetnik na to zašto sam ovde. Osećao sam ponos što sam deo ovog kolektiva, ali i odgovornost da dokažem svoju vrednost. Svetlost lampiona osvetljavala je moje lice dok sam se kretao napred, osluškujući tišinu koja je govorila više od reči. Hala je bila živa, pulsirajuća sa energijom svih nas koji smo stajali na pragu sudbine.
Dok sam stajao među ostalim ninjama, osećao sam se delom nečeg većeg. Ovaj trenutak bio je više od samo ličnog izazova, bio je to test naše zajedničke snage i posvećenosti. Duboko udahnuvši, bio sam spreman da se suočim sa svime što nas čeka, znajući da prava snaga dolazi iznutra.
Kuba je insistirao da sednemo i maznemo nesto da jedemo, na šta sam rado pristao. Upitao me je nešto u vezi onog lika s braon kosom… Nisam siguran šta me je tačno pitao jer je mljackao, ali predpostavljam da je pitao za moje mišljenje.
”Paaa… Šta da ti kažem, nemam neko posebno mišljenje.. Deluje mi fino i bogato. Mislim samo pogledaj celu salu, sve je otmeno.
Govorio sam dok sam slasno mljackao.
Svaki trenutak proveden u hali bio je kao scena iz drevne priče, gde se prošlost i sadašnjost susreću u jednom prostoru. Svetlost lampiona, murali na zidovima i prisustvo tolikih ratnika stvarali su ambijent dostojan legendi. Bio sam deo tog sveta

Prolazeći kroz čitav kompleks imao je šta i da vidi, raskoš na svakom koraku. Dosta nepotrebnih soba za njegov ukus ali nije se mnogo bunio jer je ipak bio samo gost, da se njega pitalo imao bi se gdje novac uložiti u bolje svrhe. Generalno je iskoristio svaki trenutak da se relaksira jer je ipak po proceduri koju je obavio na kapiji bio koliko toliko siguran da sve ninje koje su se odazvale na poziv oba Daimyoa predale svoje spravice i svoje oružije pri ulazu.

Njegove čizme koje su bile malo teže od prosječne obuće ninji su pravile veoma akustičan zvuk po hodnicima dok je koračao staloženo. Na posljetku malo jačim korakom je zagazio u prostoriju koja je bila ispunjena  mnogobrojnim ninjama.

Nadam se da nisam zakasnio i da nije sva gozba sa stolova već prhnula!

Očima je pregledavao prvo stolove sa gozbom a potom gospodu Daimyoe koji su sada već bili u fazi pripremanja za te neke razgovore kako bi sklopili ugovore, jedan on njih prosječan starac sa dubokim džepom, dok je drugi onaj klasični bogati mladić koji je mislio da je njegova riječ svetinja.



Nije mu se dopadalo što je ispred sebe vidio mnogo shinobija, znao je da to smanjuje potencijalne nagrade za njega. Gledao je u neke od njih koji su nosili obilježija Takigakure sela. Izgleda da su oni doveli i sposobne ninje, ali su očigledno izvadili i sve svoje male miševe iz njihovih rupa i doveli ih da odrade posao za dva gospodina koji su poslali pozive.

Na momenat mu je za oko zapao jedan shinobi prosječnog izgleda, ali sa nekom čudnom energijom. Makar neko da je sposoban, mislio je. Prišao je sa pićem u ruci za sebe i tog gospodina koji mu je zapao za oko. Iako mu se ni on nije dopao morao je da se malo raspita šta je propustio i prikupi koju dodatnu informaciju.

Majstore nadam se da je slobodno ovdje.... ovo je za tebe ako se već nisi poslužio, pazi ovi će sve opuhati!

Rekao je dok je sjedao pored gospodina koji je bio u veoma skupom odjelu sa mnogo nakita na sebi. Negdje u pozadini svog mozga nadao se da će možda ova konverzacija koju je pokušavao da započne uspjeti, te da će obe strane imati koristi od razmjenjenih riječi a ne samo pogleda.

Gledajući gestikulaciju osobe ispred sebe Divus je znao da je napravio pravi potez, donoseći piće. Na momenat ga je iznenadila ljubaznost ove osobe, ali da bi šok bio veći tonalitet i glas osobe je bio malo ženstveniji nego inače, što ga je na prvi momenat začudilo. Kako ne bi ispao bezobrazan i održao korektan odnos uzeo je jednu maslinu koja mu je ponuđena pa sve ono zajedno sa košpicom pojeo.

Zadovoljstvo je moje apsolutno!

Govorio je dok se pognuo da poljubi vanjski dio dlana ove osobe. Veoma elegantno je to uradio te potom stavio tu istu ruku između svoja dva dlana gledajući osobu direktno u oči sa blagim osmjehom.

Divus, neka i tebi bude drago.

Predstavio se te sjeo pored i počeo neko generalno časkanje, kako se Esau kao što je i rekao ne bi osjećao mnogo usamljeno. Na par navrata dok su pričali ufatio je konobara i konobarice koje su služile ovaj banket za rukav kako bi zgrabio koje piće.

Nego Esau, da li bi bio ljubazan pa podjelio neke dodatne informacije koje možda imaš o Jasaki sa mojom malenkostin ili generalno koju dodatnu informaciju o gospodi Shikinawi i Karamtsu

Dio "mojom malenkosti" je naglasio veoma ironično jer fizičkom građom je bio malo iznad prosjeka, ništa specijalno ali dovoljno krupniji od Esaua da se to primjeti. Dok su obavljali ovaj formalni razgovor primjetio je krajem oka veoma čudne shinobije za drugim stolom, kao i preko puta od njih. Neki od njih su djelovali veoma smješno dok su neki zujali kao muha bez glave jer očigledno ni sami nisu znali zbog čega su došli tu.

Iako je bio veoma sarkastičan i veoma lude prirode nekako ga je ovaj ples dominante pozicije zadovoljio. Bilo mu je veoma drago da ima neko ko ima i pametan mozak u ovoj zgradi. Manje više ostatak konverzacije za Esauom je prošao isto, po koja šala i opaska na nešto što se događalo u samoj hali. Neki od shinobija su već počeli obavljati svoje razgovore, a neki čak i sklopili ugovore po onome što se moglo vidjeti na njihovom licu.

Ma i ja ću još malo pa ću se zaputiti ka prostorijama brkica. I hvala ti što si mi pripremio ovog divnog kelnera.

Rekao je sa blagim osmjehom Divus dok je Esau odlazio i poslao kelnera( @Susetsu Sakai ) da usluži Divusa ponovo. Vrijeme je bilo za pokret, većina ovih miševa koji su tu bili nisu vrijedili ni trunka Divusove pažnje, ali hajde, svako ima priliku i mogućnost da okuša svoju sudbinu.Kelner je sada već počeo voditi konverzaciju neku i predstavljati se.

Majstore samo opušteno, neće te niko dirati i uzmi jedno piće sebi kad već tako fino uslužuješ!

Dobacio je gospodinu kelneru po imenu Susetsu Sakai, malo ženstven ali nije bio vrijedan neke napojnice koju bi mu Divus eventualno ostavio. Taj isti momenat dok ga je Divus gledao prekinula je malo ozbiljnija faca, neki čudan na prvi pogled momak po imenu Kirei. Divus je nazdravio sa njim čisto iz poštovanje jer je bio u laganoj žurbi već sad.

Ime je Divus, neka ti bude veoma drago Kirei. A o tom jasaki, stvarno ne znam mnogo. Mislim da nije mrtav jer onaj tamo žućo izgleda da se dobro nauljio da ga sredi....a i ja moram lagano sada pa pripazi na ovog kelnera, dobar je mali!

Rekao je Divus u nekom polu šaljivom tonu i žućo na kojeg je pokazo Kireiu je bio neki shinobi kojeg Divus nije poznavao ali je imao obilježije Takigakure sela. Kretajući se prema kancelariji razmišljao je o mogućnostima i potencijalnom ugovoru. Na samom ulazu ugledao je dvoje koji stoje kao da im se duh ukazao kroz čitavu halu. Znajući da će vjerovatno trebati malo radne snage za sve što bude potrebno odlučio je da možda povede jednog ili dva miša ( @Rikuto ,  @Ryona Aoki ) sa sobom ali samo one koji nisu bili pod oznakama Takigakurea, ili bar jednog pa da ga malo ispita o detaljima sela.

Malo ste smiješni ali to mi treba sada iskreno, ostanite tu...jedno piće na moje ime ubrzo se vraćam!

Dodao je dok ih je gledao perifernim vidom njegovog desnog oka u trenutku izlaska.

Divus je laganim koracima krenuo u pravcu Banket Hale nakon što je obavio ugovor sa Daimyom Karamatsuom, veoma uspješan razgovor, moglo bi se reći po njegovom izrazu lica. Nije mnogo obraćao pažnju na radnike i druge shinobije koji su također ulazili i izlazili iz tih prostorija, nego se zaputio direktno ka Banket Hali u potrazi za 2 pilića koja je tamo ostavio. Bar ih je gledao kao piliće jer na prvi pogled kada su i ušli bili kao da su prestravljeni, vjerovatno nisu ni znali zašto se nalaze tu. Divus je znao da je prije odlaska ostavio piće na svoj račun za njih dvoje kao i malu iskru nade za njih. Koliko god želio da sam zgazi Jasaku Fujina znao je da ne bi bilo na odmet da uz njega bude jedan ili dva dodatna para očiju i ruku, samo se nadao da nisu ćoravi na jedno oko kao jedan od njegovih lovaca koji se očigledno nije pojavio tu.

Ponovno je malo grublje zakoracio u Banket Halu koja je nekako bila već na pola prazna. Vjerovatno su neki počeli svoje misije, dok su drugi oformljavali svoje ugovore i poslove za brkice sa dubokim džepovima. Nekako kao u žurbi širom je otvorio vrata i ipustio malo jači glas.

Pilići jeste li tu??

Zastao je na par trenutak, razgledao po hali detaljnije i za jednim stolom ugledao kako pijuckaju piće i sjede kao da će neko da im noge odsjeće upravo, što ga je i malo nasmijalo. Prišao je brzim koracima te pokretom ruke zaokrenuo stolicu i naglo sjeo ispred njih za njihov stol. Nasmijao se, mahnuo malim papirićem i skrolom kojeg je držao u ruci. Potom mrtav ozbiljan.

Eh sad, ja vidim da vama nije do vas...osjetim hahaha. Ali isti sam bio prije dosta vremena, i ne mogu da gledam kako se raspadate i rašivate po šavovima od nervoze i straha.... kao što sam i rekao isti sam bio kada prije nego što sam počeo raditi na sebi koliko toliko. Tako da ako ste spremni, na ovom papiru su i vaša imena. Imate po dio kolača, jedino što zahtjevam od vas je manje pitanja više slušanja! Ako ste spremni čekam vas pred ulazom.

Potom je ustao naglo i istim brzim koracima se zaputio ka izlazu iz banketa, bez čekanja na odgovor. Znao je u sebi da ako stvarno žele da će se pojaviti, ako ne, onda bilo kakva dublja konverzacija samo ne bi imala smisao i jednostavno i prosto gubljenje vremena dok Jasaka Fujin mirno šeta ovim svijetom.

Usamljen sedim okružen raznim shinobijima koje ne poznajem. Dok sedim sam na podu podigao sam glavu kad sam čuo poznati glas.Osmeh mi je preleteo preko lica kad sam ugledao Yuria.
"Yuri! Nisam očekivao da ću te ovde sresti."
Rekao sam, prilazeći mu i pružajući ruku za čvrst bratski stisak.
Napravio sam korak unazad i pažljivo slušao Yuria.
"Aha, Fujin... Mmm, mene su zapravo stavili štitim našeg dobrog daimyoa Shikinawu. Ali što se tiče Fujina kažu da je postao ozbiljna pretnja vašim
misijama. Ali, priznajem, nisam očekivao da ću tebe videti ovde. Izgleda da je posao veći nego što smo mislili, kad su angažovali tebe? Kako si ti, Yuri? Čini se da je prošlo čitavu večnost od našeg poslednjeg susreta.“
Dok sam inenaðeno gledao u mog starog saborca i prijatelja, sinula mi je jedna ideja.
"Znaš, možda bismo mogli zajedno da radimo na ovom zadatku, ako nemaš druge planove, dobro bi došlo Shikinawi još jedan iskusni shinobi kao ti. Kao u stara vremena, šta kažeš?"
Gledao sam ga sav srećan i čekao odgovor.

Podigao sam obrvu kad sam video Yuriev zabrinut izraz lica. Njegove reči su me zaintrigirale i zabrinule u isto vreme.
"Šta misliš pod tim da ne znam sa kakvim čovekom imam posla?" upitah tiho, pokušavajući da zadržim smirenost iako mi je srce počelo brže kucati. "Shikinawa je daimyo, zar ne? Zašto bi tog dobrog čoveka tek tako nazvao"
Yurieva ozbiljnost me je uznemirila. Približio sam se još više, spuštajući glas na jedva čujni šapat,u nadi da niko ne čuje.
"Zašto je Shikinawa opasan? Ko su ti ljudi za koje radiš? Moram znati kako da se zaštitim i šta da očekujem.”
Pogledao sam ga pravo u oči, tražeći odgovore koji bi mogli promeniti sve što sam do sada znao.
"Verujem ti, Yuri, možda mi i deluje malo sumljivo… Ajde da rešimo ovo zajedno. Slušaj pažljivo, danas bi Shikinawa trebao imati sastanak, platio me je da ga čuvam od mogućih opasnosti. Uz mene biće još 3 shinobija Tenin ranga sa istom misijom. To je sve što znam o mom zadatku, čak sam tražio da znam malo više o tome, ali nije mi dozvolio… Negoo, možeš li mi malo pojasniti zašto misliš da Shikinawa predstavlja opasnost?”

Yurieve reči su me ostavile u neverici. Osećao sam kako mi se ruke znoje dok je izvlačio novac iz kaputa. Njegova ponuda bila je primamljivija, ali me je stavila u tešku poziciju.
"Yuri, ovo je ozbiljno," rekao sam, pokušavajući da zadržim hladnu glavu.
"Razumem da misliš na moju sigurnost, ali ovo je mnogo više od običnog zadatka. Ako je Shikinawa zaista opasan kako tvrdiš, onda moramo biti oprezni. Ali, kako mogu verovati bilo kome u ovoj situaciji?"
Pogledao sam novac koji je držao i zatim ponovo u njegove oči i rekao sebi: ‘saberi se Gekko, nije Yuri bilo ko.’
S uzdahom sam krenuo:
"Novac nije problem. Ono što je bitno jeste šta je istina. Ali, ako Shikinaw nije loš, onda rizikujemo da upadnemo u ozbiljne probleme. Potrebni su mi dokazi, nešto što može potvrditi tvoje reči."
Zastao sam na trenutak, duboko udahnuvši.
"U redu, pomoći ću ti… Očigledno se previše brinem… Verovaću ti, ali moramo biti pažljivi. Ako zaista želite da se infiltriramo u oblast 39, trebamo imati plan. I moraš mi obećati da ćeš biti uz mene do kraja. Ne mogu to sam."
Pogledao sam ga ozbiljno, čekajući njegov odgovor…
“Računam na tebe, Yuri. Ovo ne sme biti grešaka."

Slušao sam Yuria kako izlaže plan, osećajući sve veći pritisak. Njegove reči su bile teške, a plan je zvučao opasno i komplikovano. Srce mi je ubrzano kucalo dok sam pokušavao da svarim sve što mi je rekao.
"Yuri, ovo je... ovo je ozbiljnije nego što sam mislio," rekoh, boreći se da zadržim staloženost. "Ako sve pođe po zlu, naći ćemo se u velikoj nevolji. Ali, verujem ti. Ako misliš da je ovo jedini način, uradiću šta treba."
Napravio sam korak napred, približivši se Yuri-ju i pogledao ga pravo u oči. "Ako ću morati da lažiram svoju smrt i promenim identitet, trebaće mi tvoje potpuno poverenje. Moramo biti sinhronizovani u svakom koraku. Ne možemo priuštiti ni najmanju grešku."
Pogledao sam oko sebe, tražeći bilo kakve znake opasnosti. "Dobro, urediću sve kako si rekao. Sprovešću Shikinawu do oblasti 35, paziću na svaki njegov pokret. Ali moraš mi obećati da ćeš biti tamo, da ćeš me čuvati."
Uzdahnuo sam duboko, pokušavajući da se smirim. "Znaš, ovo nije prvi put da se suočavamo s opasnošću zajedno. Verujem da ćemo uspeti, kao i uvek. Ali ovaj put, moramo biti još pažljiviji. Računam na tebe, Yuri." Na šta je Yuri samo klimnuo glavom.
Sa tim rečima, okrenuo sam se i ja, osećajući težinu zadatka pred nama. Yuri je odlazio, ja sam koračao opet do dela gde sam sedeo usamljen, čekajući da krenem na put sa Shikinawom.