Ryonin dom

Divus je brzo reagovao i pomogao mi smirio je moju paniku te me uzeo u narucje i trcao sa mnom sve do mog stana.Od tolike panike zaboravila sam da mu kazem gde zivi ali on se snasao na tome sam mu mnogo zahvalna.

Kada smo stigli ispred zgrade tada je usporio i polako me je nosio uz stepenice sve do drugog sprata gde je pokucao na moja vrata.
Tu su izasle 2 dadilje koje sam unajmila da budu prisutne jer sam u zavrsnoj fazi trudnoce.
Otvorile su mu vrata i on me je predao njima htela sam se zahvaliti ali od bolova nisam mogla da govorim…
Samo sam gledala u Divusa sa osmehom koji se polako udaljava i mase mi te su dadilje zatvorile vrata.

Nosile su me sve do moje spavace sobe koja je bila spremna za porodjaj.
Spremile su krevet i sve ostalo i spustile me na njega.

Vec sam bila izmorena od bolova jer sam ih trpela sve do stana ali adrenalin je isto odradio svoje.Nisam bila uplasena jer sam sada znala da sam u sigurnim rukama.
Pogledale su me i jedna od njih mi je rekla:

,,Ryona ne brini nista brzo ce se ovo zavrsiti moras duboko disati i slusati sta ti kazemo!,,

Na to sam samo klimnula glavom i pratila dalja uputstva.
I porodjaj je krenuo.
…

(3 sata kasnije..)
Porodjaj se konacno zavrsio sva znojava i iscrpljena sam gledala dadilje sa velikim odmehom i skupila sam snage da ih upitam:

Da li je beba dobroo..

Na sta mi je jedna od njih rekla:

,,Naravno sve je proslo u najboljem redu sada je druga dadilja isekla pupcanu vrpcu tvog malog sina uskoro ce ti ga dati u narucje.,,

Pokusavala sam sto bolje da propratim reci dadilje jer me je umor nadjacavao ipak porodjaj trajao previse dugo.

,,Jaoo dobroo je sve je proslo u najboljem reduu..Cekaj jel to rekla malog sinaa jel to znaci da je muskoo!..,, pomislila sam.
Te su mi odma suze krenule niz obraze mojoj sreci nije bilo kraja.
U tom trenutku dadilja koja je drzala mog sina je prisla i predala ga meni u narucje da ga vidim.

,,Stvarno je savrsen vidi se da je moj mali mogu da zamislim Gekka kad ga bude videoo isti je on.
Mogla bih satima ovako da ga gledamm kao da je vreme stalo..,,
Prekinuo me je glas dadilje:

,,Ryona mislim da je vreme malo da odmoris previse si iscrpljena i bebi treba odmor odnecu ga da spava pa kad se probudis donecu ti ga opet,,

Zatim mi ga je uzela iz narucja gde sam ja u istom trenutku zaspala.
Odnela je mog malog do sobe i smestila ga da spava dok su one cistile sav nered koji smo napravile.

Dadilje su polako zavrsavale i ciscenje sve su rasklonile i pocistile ostalo je samo da sve spakuju.
Iz sobe pored cuo se bebin plac koji me je probudio.
Trgla sam se iz sna i odma sam dozivala dadilje:

Dadiljee da li ste tu zasto moje detee placee!!

Bila sam spremna ustati ako treba i odma otrcati do njega iako mi se snaga nije vratila.
Ubrzo nakon mog dozivanja dosle su sa mojim sinom i rekle:

,,Ryona ne brini nista mali je samo gladan a nas posao je ovde gotov da li si sposobna da se brines sama o njemu??,,

Razmislila sam dobro o njihovom pitanju i rekla da mi treba koji minut da odlucim.Jer ja nemam para da mi obe budu non stop ovde mislim da je i porodjaj bio preskup..

Proslo je neko vreme dok sam razmislila i odlucila da cu ih pozvati kada mi bude trebalo cuvanje mislim da treba polako sama da se brinem o njemu ipak je to moje dete.
Pogledala sam u Dadilje i rekla im:

Znate kako mislim da sam spremna da se polako brinem sama o malom a kada mi bude trebalo cuvanje ja cu vas pozvati da mi izadjete u susret vi zivite u blizini jel tako??
Na sta su one klimnule glavom i jedna od njih je rekla:

,,U redu razumemo i to je prava odluka detetu je najlepse sa tobom.Da mi smo u zgradi pored mozes nas uvek potraziti.Sada ja bi trebala da naplatim ovo sve zajedno bi bilo 80k rya.,,

Pogledala sam ih u soku.Kojih crnih 80k pomislila sam jedva da su ceo dan provele kod mene…Ali nisam imala izbora zato sam rekla:

U redu sada cu vam dati novac.

Polako sam se uzdigla i otisla do stocica gde mi se nalazila torba i uzela odredjenh sumu i predala im.Videla sam da mogu normalno hodati i bila sam bas srecna zbog toga izgleda da mi je onaj san povratio zapravo snagu.
Zahvalile su se tako sto su se nagnule prema meni predali su mi malog i polako su izasle pozdravljajuci me.

Sedela sam tako na krevetu sa malim u narucju i rekla mu:

Sada smo ostali samo ti i ja mali moj.
Gledala sam ga sa osmehom i osecala sam se toliko srecno i ispunjeno.

Jedva cekam da te tata vidi jel znass.Moram ti ime datii ali mama bas nije razmisljala o tomee….Sta kazes na ime Ryuji!

Cim sam izgovorila to ime maleni je otvorio okice i nasmejao mi se i ja sam znala da je to pravo ime.

Znaci svidja ti se imee Ryuji!

Dok sam pricala sa Ryujijem setila sam se da mi dadilje rekle da je gladan te sam ga ponela do dnevne sobe spustivsi ga na kauc.Ogradila sam ga da mi ne moze ispasti dok sam ja otisla ugrejati mleko koje su mi dadilje ostavile.
Kada sam ugrejala mleko uzela sam ga u narucje i nahranila ga.
Kasnije mi je palo na pamet da mi mogla Gekku poslati pismo jer je proslo previse vremena od kad se nismo culi nemoguce da je jos uvek na misiji.
Red je da mu kazem za naseg sina i da zelim da dodje sto pre da bude sa nama.
Primakla sam papir i olokvu koja se nalazila na stocicu pored kauca i pocela pisati..

Kada sam zavrsila sa pisanjem zakacila sam pismo na pticu i poslala je da potrazi Gekka Uchihu.
#card380

Mali Ryuji cim je jeo zaspao je na mojim rukama gde sam ga ja zaljuljala u narucju i polako sam ustala da ga odnesem u sobicu ovog puta da bi spavao okruzen sa njegovin igrackama dok sam ja planirala srediti malo ovaj stan.
Naravno ostavicu otvorena vrata da mogu da ga cujem u svakom trenutku.
Kada sam ga ostavila zaputila sam se nazad u dnevnu da promenim par stvari.

Prvo sto sam uradila to je da sam skinula ramove sa slikama te izvadila trenutne slike u njima i odlozila ih sa strane.
Te sam u te ramove ubacila Rikutove crteze i okacila nazad na zid.To sam uradila da svako ko dodje ovde moze da se divi njegovon talentu.Takav talenat se vise ne radja.

Došao sam na adresu koju mi je Susetsu dao. Navodno teta sa kojom se posvađao bila je neka tamo stara "drugarica" koju je on upoznao. Ošamarila ga je zbog nekog njihovog druga kojeg su poznavali,nije mi dao puno detalja ali skontao sam da je taj drug sad bio mrtav...mislim da su ga zvali Ripoto,Rimoto, tako nešto, nisam puno pratio priču, mada nije me ni toliko interesovalo sad. Čuo sam da je dobila dijete prije nekoliko sati, a pošto nisam imao ništa bolje da radim sem spavanja, Susetsu me je nekako nagovorio da je posjetim i izvinim se za ranije. Koji davež.....
Došetao sam do ulaza u stan,šaka mi je stojala uz vrata dok sam razmišljao da li da pokucam i uđem ili pokucam pa sačekam. Odlučio sam biti kulturan te sam tri puta lagano pokuco na vrata stana, progovorio sam poslije u tišem glasu jer nisam znao jel mali spava:
"Jel ima ikoga?", rekao sam, nadajući se da nema nikoga pa da mogu nazad na spavanje.

Kada sam okacila te ramove na zid sisla sam sa stolice i blago se okrenulao da pogledam malog koji je uveliko spavao na kaucu ususkan okruzen mojim stvarima i ogradjen stolicama da ne bi mrdnuo dok sam ja zauzeta sa necim drugim.
Prisla sam do njega i poljubila ga u celo ne mogu da verujem da sam ovako lepo dete rodila pomislila sam.
Zatim sam posla ka kuhinji da i nju malo sredim.Kad u tom trenutku cula sam neko tupo kuckanje, delovalo mi je kao da neko lupka ispred ulaznih vrata.Odmah sam otisla da pogledam da li stvarno neko kuca i da otvorim da ne bi to lupkanje probudilo Ryujia.
Dok sam setala ka vratima cula sam blagi poznati glas koji je upitao ima li koga na sto sam ja odma otvorila vrata i sokirala se.
To je bio onaj mali sto je branio Susetsua kada sam ga ja osamarila.Sta li o trazi ovde??
Nisam htela biti nepristojna i samo mu otvoriti i reci da ode te sam otvorila vrata sa blagim osmehom i rekla:

Caoo otkud ti ovde??

I dalje sam bila na oprezu jer ne poznajem tog decka i ne znam njegove namere ipak sad imam malo dete koje moram cuvati sebe manje vise.

"Hej...."
Rekao sam joj,očigledno ne pokazujući neko zadovoljstvo što sam ovdje, naravno radije boh spavao nego bio ovdje. Ali ipak bi bilo nekulturno od mene, s' time što sam se našao u ovoj situaciji odlučio sam da namjestim lažni osmijeh.
"Ovaj hej Ryona, Ryona je tvoje ime zar ne?",dok sam govorio oči su mi skrenule na malo dijete koje je spavalo na kauču, izgledalo je mirno i malecno,kao bombona.....eto šta ja pričam....
"Slušaj...",pogled sam skrenuo opet na nju,"Čuo sam da si rodila dijete i došao sam da ti čestitam. Pretpostavljam da će biti jak i pametan čovjek.",uzdahnuo sam:
"Ali to nije jedino znaš, iskreno ovo ne radim često ali, izvini što sam zapretio da ću te ubiti."

Nadao sam se da će mi oprostiti,iskreno nisam ni znao da je trudna.....ali šta ja sad tu mogu kad je moj prvi instinkt bio da zaštitim svog druga.

Pozdravio je i on mene ali ocigledno nije bio siguran za moje ime sto mi je malo zasmetalo..

Da jeste Ryona.

Rekla sam pomalo razocaranim glasom.
Zatim sam nastavila da ga slusam i videla sam da je skrenuo pogled na kauc gde se nalazio Ryuji i kada je shvatio da sam primetila vratio je pogled na mene.
Ali sam zanemarila to jer mi je cestitao i rekao da ce mali odrasti u jakog ninju i pametnog coveka.
Na to sam se nasmejala cekajuci da zavrsi.
Zatim mi se izvinio sto me je sokiralo nisam ocekivala da on zna da kaze izvini.Vidim Susetsu zna da izabere prave prijatelje..Kao sto je izabrao i Rikuta.
Pogledala sam u njega te mu rekla:

Ne brini nista tad sam i ja preterala oprastam ti.Jer i Rikuto je meni bio prijatelj cak mogu reci najbolji prijatelj samo sto ja mog nisam uspela da sacuvamm..

Napravila sam malu pauzu i mogla se videti suza koja se slivala niz moj obraz.
Obrisala sam je rukavom i nastavila:

Ali vidis nekad sudbina igra protiv tebe i uzima ono sto ona hoce..nije ni bitno.
Hvala ti sto si dosao svakako hoces li da udjes mozda da popricamo jos malo moram ti priznati vec mi postaje dosadno da budem sama sa bebom?

Ryona je završila svoj mali govor, klimnuo sam glavom a zatim promislio njeno pitanje. Na trenutak sam zatvorio oči i prekrstio ruke da razmislim.
Na jednoj strani htio sam ići soavati, ali na drugoj nisam htio da propustim prilikom da vidim šta je toliko bitno kod ove tete. Ko je ona tačno i što je toliko važna Susetsuu. Ujedno sam i želio znati ko je taj Rikuto o kome pričaju oboje. Mora da je bio veoma moćan ninja....a koji davež. Šta mi se to dešava? Otkad sam postao ovako saosjećajan i nežan?
"Eh...kad sam već ovdje što da ne?"
Zakoračio sam u kuću uz njenu dozvolu naravno te pogledao okolo. Vidio sam neke crteže koji su bili uramljeni u slike što mi je kratkotrajno uhvatilo pažnju. Pogledao sam nazad u Ryonu.
"Lijep stan....za tebe će život u selu biti lagan..."<, nisam mogao a da ne sakrijem ivicu ljubomore u svom tonu, evo ona ima lijep stan a ja i dalje na krovu zgrade spavam.

Polako smo ulazili te smo zavrsili u dnevnom boravku gde je spavao Ryuji.
Kada mi je Morihei pohvalio stan rekao je to glasnijim tonom a posto smo bili u dnevnom boravku mali je to cuo i probudio see.
Taman sam htela da mu se zahvalim mali je poceo plakati…

Hvalaa Morihei samo si trebao tise tek sto je zaspao sad cemo da se mucimo dok ponovo ne zaspi..

Zatim sam ga uzela u narucje i pocela da ga ljuskam i da setam po stanu upitajuci Moriheia:

Izvoli sedi hoces li popiti nesto??

Cekajuci njegov odgovor na brzinu sam otisla do Ryujieve sobice i zgrabila sam prve igracke i vratila se u dnevnu.

Moje misli su bile prekinute zvukom plača koji je dopiro iz sobe u kojoj smo bili, plač male bege koji je pripadao tetinom sinu me je natjerao da se unervozim.....osjećao sam se krivim i bilo mi je žao.
"Izvini Ryona. Nisam obraćao pažnju."
Stavio sam ruke ispred sebe u defanzivi, nisam znao kako da reagujem pošto sam bio sam razlog što je sada jadno dijete plakalo. Polako sam uzdahnuo i sjeo na jednu od više stolica u dnevnoj sobi. Nisam se osjećao žednim te sam joj samo lagano i opušteno odgovorio:"Nema potrebe ali hvala."
Skrenuo sam zatim pogled na dnevnu,skupljajući oči na uramljene crteže.
"Lijepi crteži, ko je slikar? Talentovan je.",ponovo sam se slabinški nasmijao.

Čuo je od nekih ljudi u selu da je njegova drugarica Ryona našla stan gde se uselila. Morao je da je obiđe, imao je nešto da joj kaže. Pogrešno je regaovao onomad. Morao je da joj se izvini. Dok je dolazio sve bliže njenoj adresi koju mu je dao njen komšija jutros na pijaci imao je neki osećaj treme i nervoze. Morao je nešto da joj da kao znak izvinjenja i odlučio je da ro bude kunai sa potpisom njegovog klana. To je bilo jedino pto je imao. 

Prišao je vrstima njenog stana i stajao je u mestu neko vreme nije imao snage da pokuca. Nešto ga je držalo prikovanog za prag. Nije mogao da napravi korak napred. Nije lmao sange da pruži ruku da pokuca. Malo se sabrao i odlučio je da pokuca. Odlučio je da progovori. Ryona da li si tu? Upitao je i čekao je odgovor sa druge strane. 

Nema vezee Morihei opusti se osecaj se kao kod svoje kuce.
Zatim sam otisla do kuhinje i sipala mu casu vode koju sam mu spustila na sto.
Zatim sam gledala u njega koji se zagledao u Rikutove crteze na zidu i upitao me je ko je slikar ovako lepih crteza.
Sva sam se raznezila jer mi je to bio i cilj Rikuto cujes li ovo uspeo si..

Pa to su crtezi mog neprezaljenog druga Rikuta bas o kome smo se Susetsu i ja raspravljali..Njegov omiljeni hobi bilo je slikanje svega sto vidi.

Prekinulo me je jos jedno kucanje koje je dolazilo sa ulaznih vrata.Ko li je sad..
Nisam htela da idem sa Ryujijem ispred jer nisam znala ko se nalazi ispred vrata zato sam ga predala Moriheiu.

Molim te pridrzi da samo da otvorim vrata i pazi na glavu.

Videla sam njegovu iznenadjenu facu hahahaha mora kad tad nauciti sa decom.
Otisla sam do ulaznih vrata i cula jos jedan poznati glas koji me pita da li sam tu.
Otvorila sam vrata i ugledala Susetsua ispred.Nasmejala sam se pozdravila ga i rekla:

Drago mi je da te vidim izvoli udji pa ces mi reci zbog cega si ovde.Ovde je i tvoj drugar takodje.

Cekajuci njegov odgovor nadajuci se da ce uci i da cemo se ispricati nas troje ovog puta.

Video je Ryonu kako stoji na vretima i govori mu da uđe. Ušao je i odmah je video da Morihei drži malu bebu. Nije verovso šta vidi. Da li je dete Moriheievo ili Ryonino ili je njihovo. Bio je zbunjen odlučio je da sedne na mesto blizu Moriheia koji se igrao sa bebom. Bio je očaran lepotom malog deteta. Odlučio je da pits Ryonu. Ryona da li je ovo tvoja beba, da li je muško ili žensko? Pogledao je u detence i bio je očaran lepotom malog deteta. 

Susetsu je samo klimnuo glavom i usao u stan kao da je njegov hahahahaha nikad se nece promeniti.Usla sam za njim i videla sam Moriheia i mog malog kako spavaju na kaucu.Pa nije me bilo 2 minuta..
Jos je Susetsu seo pored njih.Ali moram priznati Morihei iako je zaspao pazljivo je drzao Ryujia koji je mirno lezao na njegovim grudima nije spavao ali je bio miran.

Polako sam ga uzela u narucje i prodrmala Moriheia da ustane jer je Susetsu dosao.
Zatim me je Susetsu upitao da li je to moje dete jok cije je Morihei je jos maloletnik…

Da Susetsu moj je sin zove se Ryuji

Polako sam ga ljuskala u narucju dok me je Ryuji samo gledao i smeskao se neverovagno je kako ga je Morihei smirio.
Zatim sam is Susetsua upitala:

Hoces li popiti nesto??

U stvari ne znam ni kako se desilo ali sam pao u san dok sam držao maloga, iznenađujuće uspijelo ga je smiriti i nekako he bilo efektivno.
Osjetio sam kako me neko trese mirno tebsu se moje oči otvorile i vidio sam ta dva poznata lica u dnevnoj sobi sa mnom.
"O.....hej Susetsu, šta ima?",rekao sam dok sam ispustio jedan tup zjevanj i ispružio noge polako. Nisam očekivao da ću vidjeti njega ovdje,posebno nakon dramatične svađe koje su on i Ryona imali. Još jednom sam pogledao u malog koji je fino bio zašuškan u prostoru Ryoninh ruku..ne bih da priznam ali nekako mi je nedostajao mali.
"Izvini opet Ryona....malo sam se zanjeo.",pogledao sam u Ryonu sa lenjim osmijehom dok sam naslanjao bradu na dlan sa drugom rukom preko koljena u opuštenom fazonu.

Ćao Morihei kako je, vidim da si zaspao. Nego Ryona izvini za ono tamo u ulici, malo sam preterao. Čestitam na prinovi. Imam poklon za njega. Izvadio je iz džepa svog sakoa zlatni kunai sa posvetom klana Sakai to je bilo jedino što je imao kod sebe. Dao je taj kunai Ryoni uz reči. Ovo je kunai koji ćeš dati Ryujiu kad poraste. Vidim da će biti odličan shinobi, biće zaštitnik nemoćnih. Rekao je te reči i pomilovao je malog Ryujija po kosi. Imao je sve vreme smešak na licu. Seo je nazad pored Moriheia i pitao ga je. Nadam se da si se snašao u ovom selu.

Ovaj mali je stvarno neki lenjivac..
Nakon mog drmanja probudio se i izvinio sto je zaspao zatim ga je Susetsu odma spopadao pitanjima hahahha.
Zatim mi se i Susetsu izvinio i cestitao mi na prinovi.Sto me je slatko nasmejalo moram priznati.Zatim je rekao da ima poklon za njega.Poklon za Ryujia??
Tome se uopste nisam nadala ali sam se sva raznezila gledajuci sta mu je doneo.
I videla sam da vadi iz dzepa zlatan kunai delovalo mi je sa nekim potpisom.
Zatim je rekao da je to Kunai koji cu dati Ryujiu kad poraste jer ce biti odlican shinobi..
Zatim ga je pomilovao po kosi i predao meni kunai.
Stvarno predivno od njegaa bas me je raznezio.

Nemas brige druze sve ti je oprosteno bilo je to lose sa moje strane.I hvala ti puno za ovo racunaj da ce ga Ryuji nositi uvek za sobom.

Spustila sam taj kunai na sto.

Ja cu sada odneti malog da spava da se mi mozemo lepo ispricati tu sam za par minuta.

Zatim sam ustala sa Ryujiem i otisla u njegovu sobu gde sam ga uspavljivala tamo.

Planirajuci kad se vratim da sipam gospodi koja su se vec raspricala da popiju nesto.Mislim da ce mi zivot u ovom selu biti lep vec sam nasla dobre prijatelje.

"Kako sladak mali....mada izgleda kao opasan davež."
Rekao sam Susetsuu kako Ryona nije bila tu da nas čuje, mada malo umoran,kompanija ovo dvoje mi iznenađujuće nije ni toliko smetala koliko sam mislio da hoće. Pogledao sam okolo još jednom u mnošto uramljenih crteža u Ryoninom stanu a zatim sklono pogledao u direkciji kuda je Ryona otišl i zjevnuo opet:"Ima li još nešto zanimljivo kod tebe Susetsu? Kako se tebi čini selo,iskreno meni je ono priličnoooo....."Zaustavio sam rečenicu i promislio kako da se izrazim:"...ugodno."
Udobno sam se naslonio nazad na stolicu u kojoj sam sjedio i zjevnuo još jednom,mada ovaj put malo jače, dobro bi mi došlo da popijem ledeni čaj ili vodu...pričanje je takav davež,ova teta nije toliko loša koliko sam mislio.

Video je kako je Ryona odnela mališu da spava, čuo je reči da mu se svideo kunai koji mu je dao. Znao je da će mu dobro služiti. Pored njega je sedeo Morihei koji ga je nešto pitao. Nije još istražio po selu pa nije znao kako da mu kaže. Malo odlučio da razmisli o tome. Morihei, još nisam ispitao ovo selo, pa ne zna mšta bi ti rekao, za sad je lepo. Odgovorio mu je. Nadao se da će biti prilike da on i Morihei odu zajedno na misiju. 

"A....jasno mi je, oprosti."
Na Susetsuove riječi mogao sam samo da klimnem glavom i pružim lenjivi osmijeh. Sjedio smo tu nas dvojica u tišini, jedini zvuk proizvodio je lagan tapanj kišnica od prozor apartmana koji je činio opuštajuću atmosferu....od nje mi se nešto...spavalo,koji davež. Zjevnuo sam i ispružio ruke, a zatim lagano zatvorio oči i ppčeo hrkati dok smo Susetsu i ja čekali Ryonu.
"Kakav...davež..."

Kada sam konacno uspavala malog koji nije zeleo da spava ali mora jer majka tako kaze.
Dosta mi je otezalo bucnost Susetsua i Moriheia u dnevnoj mali je stan sve se cuje..
Ali ubrzo su se smirili sto mi je bilo cudno valjda nisu zaspali..

Pokrila sam ga i polako krenula ka dnevnoj nadajuci se da nisu zaspali jer su se znatno utisali.
Kada sam stigla odma sam se uhvatila casa i pitala ih:
Izvinite sto se cekali hocete da popijete nesto vec ste duze vreme ovde??
Ali kada sam se zagledala videla sam da svako gleda na svoju stranu pa sam ih odma zatim upitala:
Niste se valjda posvadjali nisam toliko dugo uspavljivala malog
Zatim sam se blago nasmejala cekajuci njihov odgovor.

Čuo je reči njegoe drugarice. Znao je da su on i Morhei bili malo tiši ali to je bilo da ne prubude malog, koji je zaista mirno spavao. Pogledao je u Moriheia i video je da je ovaj opet nešto umoran. Uputio je još jedan pogled prema kuhinji i video bocu caberne sovignuon. Njegovog najdražeg vina. Morao je da uzme malo, s tim u prilici razbio je tišinu. Ryona ja bi hteo jednu času vina. Za ovog Moriheia treba doneti neko ćebe, opet će zaspati. Rekao je to Ryoni i naslonio se na kauč koji bio iznanađujeće udoban. Moraće da je pita gde ga je nabavila. Njegovom stanu je jedino falila neka dobra ugaona garnitura. 

"Budan sam."
Otvorio sam lijevo oko da pogledam križnje na Susetsua a zatim pogledao nazad u Ryonu."Imam pitanje za vas dvoje..." Kada sam se osigurao da imam pažnju od oboje otvorio sam usta da izjavim što sam htio:"Jel znate koji je dan danas?",bilo je prošlo dugo ali ovaj isti datum nikad ne zaboravim, ne znam što se nisam ranije sjetio njega.

Cula sam Susetsuove reci i odmah mu sipala casu vina koju sam sipala i Moriheiu neka piju isto ipak su drugari.Ne mogu ja da nagadjam sta ce piti.
Spustila sam case vina te saslusala Moriheia koji je vidno budan.
Koji je dan danas?? pomislila sam i napravila zbunjenu facu upitajuci:
Malo su mi proleteli dani tokom porodjaja i ostalih stvari..Koji je dan danas??

Nadajuci se da je nesto zanimljivo ali ne nesto rizicno jer malom treba majka jos dugo vremena.

Čuo je reči Moriheia i odmah je povezao datume i današnji dan. Morao je samo da potvrdi da li je upravo na ono što misli. Trebala mu je validacija njegovih prijatelja. Ovo će biti prvi put da negde njih troje izađu ako nije pomešao datume. Negde je bio uvren da je dans dan kada se sve ninje okupljaju u ime jednog praznika. Danas je festival cveća. Morao je da ode. Morihei, Ryona danas je festival cevća, najveći do sada. Sve ninje iz svih krajeva sveta su pozvane, oćemo li i mi da odemo. Da se malo provedemo kao pirijatelji. Rekao je to kao neku vrstu predloga u nadi da će sve troje biti zato da posete taj neobičan festival. 

Pazljivo sam slusala Susetsuovo obljasnjenje i pogledala u datum zaista je festival cveca…totalno sam zaboravila.
Ja obozavam to doba godine ceo stan mi je pun biljaka.
Nasmejala sam sa i odgovorila Susetsuu:
Naravno da hocemoo to je moj omiljeni festivall..totalno sam zaboravila.Morihei sta kazes ides li sa nama??
Zatim sam se setila mog malog koji spava u drugoj sobi ne mogu sama da ga ostavim..
Pa sam ih upitala:
A da li je pametno da i Ryuji ide sa nama??

Pogledao sam u njih oboje kad je Susetsu posjetio Ryonu koji je događaj trenutno ustupao u svijetu. Sećam se kad sam bio manji, moja porodična grana iz Fuma klana bi se potrudila da festival bude nezaboravan. Mnoga takmičenja u bacanju šurikena,kunaija i mačevanje bile su kod nas veoma dominantne aktivnosti. Pošto smo i sami bili neko ko je najviše projektilima i kenjutsuom specijalizovao na prvom mjestu. Na Ryonino pitanje sam se osmjehnuo i zatvorio oči na trenutak dok sam počeo da odgovaram  u smirenom tonu sa ivicom uzbuđenja:
"Odgovor na to pitanje je jednostavan. Naravno da idem."
Skočio sam sa kauča i polako dohodao do druge strane dnevnoga. A na Ryonino drugo pitanje sam malo razmislio te klimnuo glavom. Nije kao da će mali davež da smeta ičemu.
"Meni odgovara....prvi festival je uvijek nezaboravan. Iako ga se neće sjećati."
Vrijeme na moj prvi festival cvijeća mi je prošao kroz misli i nasmijao sam se još više dok smo izlazili, Ryona noseći Ryujija sa sobom.

Posle duge setnje sa Ryujiem u narucju stigla sam u hodnik stana gde sam pokucala dadiljama cekajuci da mi otvore.
Pokusala sam sto vise da sakrijem emocije ne zeleci da ih brinem da pomisle da nisam sposobna da se brinem o Ryujiu on je jedino sto imam..
One su mi odmah otvorile gde sam ih ja upitala:

Jel ste slobodne da pricuvate Ryujia??

Na to su one sa osmehom klimnule glavom i uzele Ryujia koji je bio gotov da zaspi.
Zahvalila sam im se i izasla iz zgrade planirajuci da razbistrim misli…

Kada sam uzela Ryujia od dadilja odmah sam usla u stan sa njim.Osecala sam se konacno bolje sela sam na kauc i pocela da ga grlim.Zeleci da ga nikad ne izgubim jer je on ta jedina stvar koja me odrzava u zivotu.Uvek cu sve raditi da on ima bolji zivot.
Zatim sam sa njim u narucju spremila rucak za nas dvoje.Prvo kasica za njega a za mene neka salata sa svime sto mi je preostalo na polici.
Kada smo pojeli odlucila sam da cu ga malo izvesti napolje da provedemo ovaj dan zajedno.Ipak ce njemu uskoro godinu dana brzo ce proleteti vreme.
Planirajuci da mu kupim neke stvari i sitnice za kucu upitili smo se ka izlaznim vratima.
(Izlazimo)

Proslo je stvarno puno vremena dugo nisam bila kuci..Ovde su se nizale uspomene ovde se rodio moj sin pre godinu dana..Samo jedna stvar se nikada nece promeniti nikada se Gekko nece vratiti.
(Ulazimo)
Usla sam te se raspremila i obukla nas za spavanje.Zatim sam otisla do moje sobe i legla spusteci Ryujia pored sebe.Gde smo zaspali tako gde je ostalo da me Ryuji drzi za ruku.
Ne mogu opisati koliko mi je ovo malo stvorenje ulepsalo ovaj okrutan zivot..

Moj san prekinuo je Ryuji koje me je lupao po glavi jer se ocito probudio prvi..
Pogledala sam u njega te mu rekla:

Ryuji sine ne mozes tako da udaras mamu..

A on me je samo gledao bledo i uporno je govorio samo jednu rec koju zna:

,,Mama mama mama mama!!,,

Sto mi je u neku ruku bilo i slatko ustala sam te ga povela sa sobom u dnevnu sobu zeleci da nam spremim nesto da pojedemo.

Stavila sam ga na kauc dok je on i dalje samo pricao mama…
Pokusavala sam da mu ne dajem paznju da bi se smirio ali nije islo za rukom.

Kada se konacno ucutkao otisla sam da nam pravim jutarnje vocne salate.Uzela sam razno voce koje sam kupila na seoskoj pijaci i pocela seckati.
Njemu na sitnije komade dok sam sebi na krupnije.Kada sam zavrsila dala sam njemu njegovu porciju na koju je odmah sam navalio..Ja sam sad morala paziti da se ne zadavi..

Kada je uspesno pojeo sve kao i ja svoju odlucila sam ga povesti ponovo u kafic kod Akai.Setila sam se da joj nisam nesto rekla pa sam odlucila to odraditi.Obukla sam mene i Ryujia sipala mu flasicu sa vodom i polako smo krenuli ovog puta odmorni.Planirajuci svakako uskoro da se vratimo ponovo da ja pocistim malo ovaj stan nakupilo se prasine..
(Izlazimo)

Dosla sam do svog stana konacno i pokucala dadiljama na vrata preko puta.
One su mi odmah otvorile i znale su sta mi treba te su uzeli malog na cuvanje.
Zahvalila sam im se i najavila da je malo bezobrazan i da se pobrinu za to da se uskoro vracam.

Klimnule su glavama ja sam se uredno pozdravila i otisla u nepoznatom pravcu.
(Izlazim iz zgrade)

Dome slatki dome sto bi se reklo!
Te reci prolazile su u mojim mislima dok sam se pela uz stepenice.Posle ovog duzeg vremena samo sam zelela videti Ryujia.Pravila sam velike greske i moram se dobro odmoriti i razmisljati o njima da bih mogla krenuti dalje.Izabrala sam ovaj tezak put time ne smem gresiti ovoliko imam sina kod kuce.

Tako sam se sva zamisljena trcecim korakom pela uz stepenice ne primeteci nikog oko sebe.Jedan poznati glas mi je privukao paznju.
Kada sam povukla bravu da udjem u svoj stan okrenula sam se za tim glasom i ugledala Akai sto me je vrlo obradovalo.
Pustila sam vrata i otrcala joj u zagrljaj govoreci:

Drago mi je da te vidimm Akai!!

Zatim sam opet uhvatila bravu planirajuci da udjem jer je uzbudjenje i zelja da vidim sina bila prevelika.

Hoces li da udjes bas sam se uzelela Ryujia zelim sto pre da ga vidim!

Zeleci da dobijem pozitivan odgovor.

Sva srecna sto je pristala otvorila sam vrata i poletela unutra gde sam videla dadilje i mog malog koji me je cekao.

Stajao je ispred mene ta moja mala debela polovina od dve godine i nije bilo reci kojima se mogao opisati ovako emotivni trenutak.Suze radosnice su mi same klizile niz obraze dok sam ga gledala.A on se uveliko zatrcao i poleteo u majcin zagrljaj.Zar je ovako brzo porastao i naucio cak da trci.
Zatim sam blago mahnula didaljama dok su izlazile pokusavajuci da se iskradu da ih Ryuji ne vidi.
Poljubila sam Ryujia u celo i rekla mu:

Mama je konacno tu.

Tu sam ga spustila i zajedno smo seli na kauc.
Dok je moj pogled sada bio usmeren prema Akai.Te sam joj sa osmehom rekla:

Secas li se mog malog jel te slusao onih dana??
Uzmi raskomoti se hoces li popiti nesto..??

Nas razgovor prekinulo je uzastopno kucanje na vrata sto me je uznemirilo.Nadam se da nije nista strasno vec da su se dadilje vratile jer su zaboravile nesto.
Polako sam ustala zaputeci se ka vratima dok je Ryuji sedeo i odmeravao Akai.