Siromašan čovek, pridošlica u selu čekao je sastanak. Čekao je dobrih dva sata, tri. Tačno pred njim ušao je plavokosi čovek u bijelom prepeglanom odijelu. Koliko je čuo od drugog čoveka, koji je sedeo tu pored njega (isto čovek sa problemima i porodicom koju mora da izdržava) taj plavokosi ninja je bio Kaguya Yehuda, drugi čovek novonastalog sela. Njegovo prisustvo za starog čoveka i još seljaka bilo je neverovatno pa se plašio i samog susreta sa kageom.
Sala sa sastanke su značajno napunila i Yehuda se zadržao već neko vreme u kancelariju kagea. Prošlo je bar 2 sata koliko su ti ljudi čekali prijem. Najveća je verovatnoća da su hteli šačicu ryoa da prehrane porodicu ili početni kapital da osnuju neki svoj zanat u selu. Vreme je prolazilo i ljudi pomalo mrgodni i nervozni su počeli napuštati čekaonicu. Pomenuti siromašan čovek je i dalje sedeo, morao je čekati makar i do pozne noći. Postao je netrepeljiv. Ustao je. Hodao je čekaonom uzduž i popreko. Iz kancelarije se već duže vrijeme nije čuo ni zvuk. Postao je ubijedjen da su kage i sannin verovatno napustili kancelariju na druga privatna vrata i pošli svojim poslom. Skupljao je hrabrost da pokuca.., da provjeri. Ostao je sam u toj prostoriji. On i mukla tišina modrog sutona koji se spustio nad selom. Iako mali i nebitan u tom selu i on je imao neko dostojanstvo. Ubedjivao je sebe u to. Prišao je i pokucao na vrata.
Nikakav zvuk se nije čuo iako je sva čula pripremio. Krenuvši da otvori vrata čuo je kako se zaključavaju pred njim. Neko je bio unutra i dalje! "Šta pobogu više rade!" Pomislio je u sebi za kagea i sannina. Uhvatila ga je blaga nervoza i bijes jer mu je taj sastank bio poprilično hitan. Naravno nije imao hrabrosti da pokuca opet već je samo zurio u vrata u neznanju i nemoći svojoj. Zagledan u vrata najedno posmatra novu scenu, nervoza nestaje, a hladan znoj ga obliva po celom telu.
Sveža i normalna leva ruka ljudska prolazi kroz samu strukturu vrata skoro do lakta. Čovek ubedjen da ga umor i težak život polako pristižu gleda dogadjaj i ne može izustiti reč. Pruža glavu malo napred, poprilično ukočen kao da ćemu to pomoći da bolje vidi. Prepoznaje modar nokat na toj levoj ruci jer je njegova. Pri izgradnji sela teški drveni predmet mu je prebio taj prst i ne može promašiti to zaista jeste njegova ruka. Gledao je par svojih daljih rodjaka kako nakon mlataranja rukama bljuju vatru i pušu vetar, svedočio je jutsuima i ninja umetnostima, ali neiskusan i od umora pred njim se dogadjala hororična scena. Ruka se vratila iza vrata na dve, tri sekunde i potom opet prošla kroz njih sa tvrdo stisnutim, čeličnim povećim ključem u šaci ovog puta. Potom iz možda drugog ili trećeg puta čovek kojem je ruka prošla kroz vrata pogodio je ključaonicu i uz kratak klik koji je u tihoj ukočenoj prostoriji bio glasniji nego ikada do tada verovatno otključao vrata kage kancelarije.
Čovek nesrećan da bude na tom mestu i u tom vremenu progutao je knedlu i čekao je da se vrata otvore. Shvatio je da nije samo neprirodnost situacije, jeza i znoj što ga drži na mestu. Nije se mogao pomeriti sada dok je svom silinom pokšavao to da uradi. Vrata su se otvorila odjednom i kao u ogledalu video je sebe na vratima. Već u pedesetim istrošeno telo njegovo stajalo je tik ispred štoka od vrata. Čudnim hodom telo se pomera, prelazi pored ukočenog čoveka i napušta čekaonu. Sekudu zatim ista scena se dogadja. Njegova kopija, truplo ili podla prevara chakre prošla je pored njega ponovo i izašla pred vratima. Misteriozna persona u kancelariji u mraku sedela je u fotelji kagea. Kancelarija okrenuta ka istoku sada u sutonu bila je u mrklom mraku. Svetlost fenjere beše neprisutna i jedino što bi fenjer iz čekaone mogao definisati u toj prostoriji behu dragulji u kage stolici i monokl na osobi koja je sedela tu.
Vrata su se zatvorila odjednom i potresla celu kage zgradu do temelja. Čovek koji je bio tu od samog udara pao je sa nogu i sada se odjednom ponovo mogao pomerati. Yehuda Kaguya i Uzumaki Sparow su od tog trenutka proglašeni za nestale.
