Glavna kancelarija

Kancelarija Kagea sela skrivenog u vodopadu je monumentalna prostorija koja odražava moć i autoritet vođe sela. Na zidovima se prostiru raskošni tepisi sa uzorcima koji prikazuju istoriju sela i njegove najslavnije trenutke. U centru prostorije se nalazi impozantna stolica, izrađena od najfinijeg drveta i ukrašena dragocenim kamenjem.

Veliki prozor na suprotnom zidu pruža spektakularan pogled na selo, dok se sunčeva svetlost prelama kroz vodene prskalice, stvarajući prelep prizor koji oduzima dah. Na vrhu prozora, ponosno stoji veliki simbol sela, izrađen od najkvalitetnijeg mermera. Simbol predstavlja srce sela, simbol njegove snage, ponosa i tradicije.



Pored prozora se nalazi radni sto Kagea, prekriven papirima i dokumentima koji svedoče o svakodnevnim poslovima i odlukama vođe. Na stolu se nalazi i mali držač za pera, izrađen od prefinjenog jantara, simbolizujući mudrost i odlučnost vođe.

Znaci svi ste na okupu.. - bile su to reci kada je pokucao, otvorio vrata i zapazio staresine zajedno sa Genji-em. Bio je svestan da ova situacija koju je procitao u poruci moze biti zaista ozbiljna ne samo po selo, vec i po ceo svet. S obzirom da je obavio gotovo sve svoje poslove po svetu i Akumetsu, ovo je bio pravi tajming da se moze odazvati pomoci koju je Hanatsu kraljevstvo uputilo.

Mislim da nemamo vremena da pricamo o tome kako zdravlje, hajde odma da predjemo na stvar. - nakon sto je to izgovorio seo je na jedno od slobodnih mesta, njegova opustena aura je nestala, te se mogla osetiti napetost u prostoriji koja je govorila o ozbiljnosti situacije.



Iskren da budem, sve mi je ovo sumnjivo, neko poput Note Zena da trazi pomoc i to shinobi-ima sirom sveta... - zastao je na trenutak, u nadi da ce staresine i Kage shvatiti o kakvoj sili je rec i velikim rizicima koje izlaze ova misija.

Ipak, sto je rizik veci, to je i veca dobit koju mozemo ostvariti !  Iz tog razloga, zelim da pazljivo izaberete shinobi-e sela koji ce poci na ovaj zadatak. Sto se tice odnosa sa Akumetsu-om, sada su nikad bolji, Uzumaki organizacija sa kojima smo direktno bili u ratu, gotovo je istrebljena. Spremni smo na nove izazove ! - nadao se da ce ovim govorom uliti poverenje u sve koji se nalazili u ovoj prostoriji, ustao je te prisao Genji-u.

Tvoje Yamanaka sposobnosti mogu biti kljucne u ovom trenutku, ko zna sta se tamo moze dogoditi, iako cemo zajedno krenuti, nikad se ne zna sta se moze desiti. Iz tog razloga zelim da budemo stalno u kontaktu. - ovim recima je hteo ukazati Kage-u samo na jedno, nakon sto urade to, vremena za gubljenja vise nema i treba odma da krenu prema kraljevstvu.

Neuobičajan vetar prostrujio je kroz kancelariju predvodnika ovog sela. Atmosfera u prostoriji se naglo promenila kao da se sam vazduh u njoj otežao. Direktno iza Takikage-a pojavljuje se nepoznati nindža. Nosio je na sebi plavu uniformu koja nije nalik nijednoj u regionu. Ipak je ona imala neki simboličan autoritet uprkos nedostatku konteksta.

"Pozdrav Genji." Neočekivano druželjubiv glas sa sobom je nosio olakšanje. Idalje energija i čakra koja je iz njega isparavala nije pružala nikakvu lagodnost.

"Ti si kao glavni baja ovde, a? Sigurno znaš ko me šalje. S tim se nadam i da je Kage sela dovoljno pametan da ne pokušava ništa nepromišljeno."

Vetar kojim se pojavio u kancelariju je prvobitno odbio miris cigarete ili kako bi Daisuke rekao, smrad cigarete. Sada kada je došao do njegovih čula on je morao reagovati. Zgrabio je Genji-u cigaru iz usta, bacio na pod te zgazio kako bi je ugasio. Znao je da Takikage nije u poziciji da se buni.

"Pre svega, mogao bi da prestaneš da pušiš. Drugo, treba da pozoveš još jednu osobu da dođe. Preporučujem nekoga kome veruješ dovoljno da mu poveriš svoj život.." Daisuke je prišao radnom stolu i opušteno seo na njega preko nekih papira. "Ili možeš i stranca, meni sve jedno. Samo požuri sa odabirom. Svakog trenutka nas može odvesti tamo."

Sedejući na verovatno važnim dokumentima pokupio je par sa druge strane stola i počeo da ih razgleda, razonode radi.

"Hahaha!" Nasmejao se Daisuke slatko. Imao je i on bar malo pristojnosti pa je ustao sa stola i seo na Genji-jevu stolicu. Plava uniforma mu je čudno pristajala. Nije imalo smisla da neko kao on nosi takvo odelo, ali je nekako je sve bilo na mestu.

"Drago mi je da Kage ovog sela nije kukavica. Možda nije najpametniji, ali bar nije kukavica." Osmehnuo se uz njegov komentar. Ni na kraju pameti mu nije bilo da očisti bilo šta. Shvatio je Takikage-ovu naredbu kao očiglednu šalu. "Koga si zvao? Šta ti dođe taj?" Upitao je Daisuke kao da se prethodna razmena nije ni dogodila i nastavio da čita dokumentaciju ispred sebe. "E da, ostani kod vrata dok pušiš barem." Dodao je.

Pomno je gledao kako mladi nindža iskazuje odanost svom Kage-u. Zakašljao se u pokušaju suzdržavanja smeha. Bilo je uzalud pošto se odmah nakon toga bezobrazno iskreno nasmejao. "Hahahahaha! Pazi ga, gospodaru! Hahaha! Dobar si ti mali!"

Okrenuo se ka Genji-u i šakom sakrio usta od Tsumi-ja ne bi li izgledalo kao da mu želi reći nešto tajno. Samo je problem što on uopšte nije šaputao pa ga je Tsumi mogao veoma jasno čuti. "Znaš kad sam ti rekao da paziš dok biraš? Srećno!" Uz to je dodao i smešak. Zavalio se nazad u Kage-ovu stolicu sa neprekidnim kezom.

Sledećih par sati Daisuke se borio sa svojom dosadom. Svaki milimetar kancelarije je pregledao bar dva puta. Ništa mu tu ustvari nije bilo zanimljivo ali se nadao da će nekako u jednom momentu postati.
"Priđite. Uskoro će nas odvesti tamo, samo treba da me pridržite za ruku." Okrenuo se ka nindžama Sela u Vodopadima i ispružio desnu ruku.

Daisuke se namrštio, očigledno iritiran Kage-ovo paranojom. Sačekao je par sekundi pa počeo da priča. "Genji i ti nebitan mali, dođite ovamo. Ne znam zašto Zeno traži dva čoveka i nije me briga. Samo znam da ako on dođe ovde sigurno neće biti bolje." Gestikulirao je rukama uz govor te čim je završio ponovo ispruži ruku. Kako se ne bi ponovo morao objašnjavati unapred je podsetio. "Brzo se uhvatite. Ne želim da držim ruku još ovako kao butler neki."

Od nervoze je umalo izignorisao pitanje Takikage-a. Umalo i da ne odgovori namerno ali je uvek voleo da se pokaže svojim imenom i činom. "Ja sam Daisuke, general ofanzivne brigade Hanatsu Kraljevstva. Trebalo je to da znaš kao Kage ali šta god, samo dođi 'vamo." Ponovo je napomenuo.

Stajao sam ispred vrata kancelarije Kagea, osećajući kako mi se srce ubrzava od nestrpljenja. Velika vrata, izrađena od čvrstog drva i ukrašena urezanim simbolima sela, bila su zatvorena. Ispred mene, hodnik je bio ukrašen tapiserijama koje su pričale priče o hrabrosti i istoriji sela. Sunčeva svetlost koja se probijala kroz prozore stvorila je zlatne pruge na podu, dodajući svečanu atmosferu ovom trenutku.

Kucao sam na vrata, čekajući odgovor. Zvuk mog kucanja vibrirao je kroz hodnik, prekrivači na zidovima lagano su se njihali pod uticajem povremenog povetarca koji je ulazio kroz jedan odškrinuti prozor na samom kraju hodnika. Dok sam stajao mirno, slušajući šum papira i tihi razgovor koji je dopirao iznutra, osećao sam se istovremeno uzbuđeno i nervozno.

Čekao sam još nekoliko trenutaka, očekujući da čujem korake ili odgovor sa druge strane vrata, ali hodnik je ostao tih. Šum papira i tihi razgovor koji sam malopre čuo, potpuno je utihnuo. Kucao sam ponovo, ovaj put malo glasnije, nadajući se da će me Kage ili neko iznutra primetiti.

Međutim, nije bilo odgovora.Pomalo razočaran, povukao sam ruku s vrata. Pogledao sam još jednom prema simbolu sela iznad ulaza, kao da tražim neku vrstu uverenja da sam na pravom mestu u pravo vreme. Ali tišina je bila jedini odgovor koji sam dobio. Okrenuo sam se i lagano zakoračio prema izlazu iz hodnika.

Nakon sto sam dobio pozivnicu od kagea da dodjem u njegovu kancelariju krenuo sam put kafe zgrade, kad sam stigao pokazao sam strazarima pozivnicu i uputili su me do kageove kancelarije potom sam pokucao na vrata i usao…
“Dobar dan gospodine Kage,trazili ste me?”

Sedeo sam za stolom u tišini, uživajući u miru jutra i toploj šoljici čaja koja mi je prijala nakon jučerašnjeg napornog dana. Para se dizala iz šolje, noseći sa sobom lagan miris sveže ubranih biljaka, a ja sam se osećao opušteno, bar na trenutak. Taman kad sam spustio šolju na sto, začuo se glasno kucanje na vratima. Pogledao sam prema ulazu, i ugledao stražara kako stoji na pragu držeći koverat sa prepoznatljivim Kageovim pečatom.

Prihvatio sam pismo i otvorio ga pažljivo, već osećajući težinu zadatka koji me čeka. Bio je to poziv od samog Kagea, i nije bilo vremena za oklevanje. Ustao sam odmah, ostavljajući šolju sa čajem napola punu na stolu. Brzo sam obuo svoje cipele, stavio šešir na glavu, i izašao iz kuće.

Izlazeći iz kuće, svež vazduh me je dočekao, a sunčevi zraci su se probijali kroz oblake tog oblačnog jutra. Ulice sela bile su živahne, ali moja pažnja bila je usmerena samo na predstojeći sastanak.

Stigavši do velike zgrade gde se nalazila Kageova kancelarija, popeo sam se uz stepenice, osećajući blago ubrzan puls. Hodnik je bio tih, jedino su odjeci mojih koraka rušili tu tišinu. Zaustavio sam se pred masivnim vratima ukrašenim simbolima sela pored kojih je bio jedan od čuvara. Čim sam pokazao pismo odmah je otvorio vrata puštajući me unutra.

"Poštovanje," rekao sam obraćajući se Kageu koga sam ugledao odmah sa vrata. Pored njega u prostoriji se nalazilo još dvoje ljudi od kojih sam igrom slučaja Akina upoznao juče.

Na putu dovde kroz glavu mi je prošlo hiljadu misli, da li je ovaj sastanak vezan za nedavnu borbu sa Fumetsuom ili je u pitanju nešto drugo. Pomno sam pratio razvoj događaja.

“Razuem!”
I ako sam izgledao smiren u sebi sam pio pun uzbudjenja jer mi je ovo prva misijapored toga sto sam uzbudjen sam i nesiguran u sebe ali ocekujem da ce sve proci u redu.  Sa nestrpljenjem iscekujem da nas Yasgar uputi u misiju.

Kageove reči su se razlegle kroz tihu prostoriju, ostavljajući težinu odgovornosti koja je sada ležala na mojim ramenima. Dok sam držao svitak u rukama, osetio sam ozbiljnost zadatka koji je pred nama. Ovo nije bila obična misija, bilo je to poverenje koje nam je ukazano, šansa da dokažemo svoju vrednost i pokažemo lojalnost selu.

Prihvatio sam svitak, naklonivši se blago u znak poštovanja. "Hvala vam na poverenju, Kage-sama," rekoh glasom ispunjenim odlučnošću. "Učiniću sve što je u mojoj moći da ovaj tim obavi zadatak uspešno i bez greške. Možete računati na nas, nećemo vas izneveriti."

Dok sam stavljao svitak u torbu, osećao sam poglede svojih saboraca. Bili su spremni, ali sam znao da će se suočiti sa izazovima koje do sada nisu iskusili. Okrenuo sam se prema njima. "Pratite me," rekao sam sa sigurnošću u glasu iako sam negde duboko u sebi imao trunku nelagodnosti zbog života koji su mi povereni.

Kada smo napustili kancelariju, osećao sam kako nas obuzima tiha odlučnost. Prolazeći kroz hodnik, dok su se naši koraci odzvanjali, znao sam da smo spremni da ispunimo zadatak, da se suočimo sa svakom preprekom koja se pojavi.

"Kao što ste čuli moje ime je Yasgar i ja ću voditi ovu misiju. Za sat vremena se nalazimo na kapiji sela, do tada pripremite sve što vam je potrebno za put i ovu misiju." okrenuo sam se ka dvojici novih saboraca i uputio ih u naredne korake, a zatim nestao u oblaku dima.

#card21

Kad sam konačno stigao u kancelariju Kagea, osetio sam težinu misije koja je još uvek ležala na mojim ramenima. Odložio sam svoj šešir na sto, stajajući pred njim u stavu mirno, spreman da iznesem sve što smo saznali. Pogledao sam ga direktno u oči, svestan važnosti onoga što ću reći.

"Poštovani Kage," započeo sam ozbiljnim tonom, "misija se ispostavila daleko složenijom nego što smo očekivali. Poslati smo da špijuniramo postrojenje za preradu metala, ali ubrzo smo otkrili da je reč o nečemu mnogo većem i opasnijem."

Zastao sam na trenutak ne bi li tom malom dramskom pauzom dočarao ozbiljnost situacije.

"Prišli smo postrojenju neprimetno, koristeći zaklon i kamuflažu kako bismo izbegli detekciju. Uočili smo radnike kako izrađuju cevi različitih dimenzija, ali ono što je privuklo našu pažnju bile su njihove tehnike, koristili su specifične ninjutsu veštine za kontrolu metala. To nije bila obična proizvodnja, delovalo je kao da pripremaju oružje ili infrastrukturu za nešto mnogo ozbiljnije."

Napravio sam pauzu da mu omogućim da obradi informacije.

"Tokom našeg posmatranja, naša pozicija je bila otkrivena. Jedan od shinobija, verovatno vođa stražara, osetio je našu prisutnost i odlučio da reaguje. Ono što je usledilo bilo je neverovatno, shinobi je izveo smrtonosan napad oštricom sa gotovo 100 metara udaljenosti. To je nešto što do sada nisam video. Oštrica je poslala nevidljivi talas chakra energije koji je bio u stanju da preseče sve što joj se našlo na putu kao da je od papira."

"U tom trenutku, znao sam da nemamo šanse za direktnu borbu. Naredio sam timu povlačenje. Kreirao sam zemljani zid da nas zaštiti od napada, što nam je dalo dovoljno vremena da pobegnemo nepovređeni. Neprijatelj je bio izuzetno oprezan, a njihovo prisustvo ukazuje na to da to nije obično postrojenje za obradu metala."

"Verujem da ono što smo videli nije bila samo obična proizvodnja. Ovo je priprema za nešto veliko, možda čak i za neku vrstu ratne mašine. Potrebno je više informacija, ali ne bih preporučio direktnu akciju dok ne budemo sigurni s čime imamo posla."

Završio sam svoj izveštaj, čekajući njegovu odluku. Znao sam da pred njim stoje teške odluke, ali je bilo jasno da ćemo morati da reagujemo na situaciju koja se desila.

Približavaši se zgradi u kojoj se nalazila kageova kancealrija osećaj nervoze pojavio se u meni. Znao sam da misija nije potpuno uspešno odrađena i da je to moj prvi delimični neuspeh od dolaska u ovo selo.

Ušavši u hodnik brzo sam se našao pred vratima gde je jedan od čuvara stajao naslonjen na zid čekajući da prođe njegovo radno vreme. Otpozdravio sam ga i razmenio par rečenica sa njim upoznavajući se sa što više detalja koje sam propustio za vreme svoje misije.

"Najavi me kod Takikagea, moram podneti izveštaj." - iako tog dana nisam imao previše obaveza nisam želeo da više gubim vreme i malo ozbiljnijim tonom priveo naš razgovor kraju.

Stražar je zatim tiho otvorio vrata i najavio moj dolazak. Ušavši u kancelariju, prostor me dočekao sa poznatom atmosferom. Zidovi su bili ispunjeni mapama i svitcima, a u centru je bio Kage, iza svog stola prekrivenog papirima.

"Takikage-sama," pozdravio sam, klimajući glavom blago. "Nadam se da ste dobro?" nastavio sam razgovor nekim ustaljenim tokom dok sam se pripremao za podnošenje raporta.

Dok sam stajao pred Kageovim stolom, njegov smireni glas i blagi osmeh doneli su osećaj olakšanja u prostoriji. Pronašao sam svoje mesto ispred stola, primetivši papire razbacane oko njega, znaci pritiska i briga koje dolaze s vođenjem sela. Uzeo sam trenutak da saberem misli pre nego što sam počeo.

"Misija nije prošla najbolje, svi iz mog tima su se vratili živi i zdravi, ali nismo saznali ništa bitno." - napravio sam malu pauzu pa nastavio. "Od grupice sitnih lopova koje smo sa lakoćom savladali saznali smo nekoliko informacija, poput mesta na kojem se odvijao prijem novih članova tog sela, ali i to da ih juri ista ona osoba koja je čuvala postrojenje metalurgije. Procenio sam da ostajanje nije vredno rizika pa smo se povukli."

Kratka pauza, dovoljna da uzmem malo vazduha ne bi li nastavio sa svojim izlaganjem.

"Takođe želim da vam saopštim da sam u svetu naleteo na ninju po imenu Fumetsu kojeg sam porazio i ubio. Njegovo telo uredno je doneto u selo i predato nadležnim osobama. Saznao sam da je on jedan od bivših pripadnika sela i smatram da to treba lično da vam kažem. Iako se to nije desilo skoro, nije imalo prilike da vam to nasamo kažem."

Čekao sam da vidim reakciju kagea. Gledao sam ga diretkno u oči spreman da se suočim sa posledicama svojih odluka. Stojao sam iza toga da je bitnije spasiti dvojicu ninji sela pa i samog sebe umesto otvorenog sukoba sa verovatno mnogo jačim protivnikom.

Slušao sam pažljivo šta Kage ima da kaže, ohrabren njegovim pohvalama tračak sumnje koji sam doneo u tu kancelariju sa mnom nestao je. Teret koji sam nosio do tog trenutka pao je sa mojih ramena i sada sam konačno mogao da se opustim.

"Nisam znao da je Fumetsu blizak selu, ali on to nije ni želeo da znam. Nakon što sam se predstavio i rekao odakle sam nije mario za moje reči, već me je odmah napao. Nije da ja nisam priželjkivao borbu i mogućnost da testiram svoje sposobnosti protiv nekog jačeg protivnika, ali cela ta situacija mogla je drugačije da se završi." Izdahnuo sam jednom dugačko stavljajući poslednju tačku na to. "Nema poente plakati za prosutim mlekom."

Sačekao sam par trenutaka gledavši kroz prozor prema selu vodopada. "To novo selo mi se ne čini prijateljski nastrojeno? Kakav je plan što se toga tiče, kako da postupim ako nekog od njih sretnem negde?"

Upitao sam kagea ne bi li znao kako da postupim ako se nadjem u nekoj situaciji poput ove.

Pažljivo sam slušao sve instrukcije koje mi je kage davao. Znao sam da više ne smem da radim ništa na svoju ruku što bi moglo da izazove sukob između našeg i sela koje je nedavno nastalo. Bar ne dok ne skupimo sve potrebne informacije i saznamo ko se krije iza svega toga.

"Imam još jedno pitanje vezano za ovu temu. Ko nam je sve pretnja iz bingo knjige, rado ću pokušati da pronađem te osobe i uklonim ih u ime sela." - rekao sam odlučno sprman da se prihvatim tako težeg zadatka.

Zastao sam malo ne bi li sačekao kagea da mi odgovori, a onda promenio temu. Festival cveća koji se održavao bila je sigurno lepa manifestacija, a smatrao sam da mi kao selo trebamo da budemo deo toga.

"Kage-sama, čuo sam da se trenutno održava Festival cveća, severno od sela. Ako planirate da prisustvujete, bila bi mi velika čast da budem vaša lična pratnja."- moj glas je bio smiren i siguran. "Pobrinuću se da sve protekne u najboljem redu, i da selo bude bezbedno tokom događaja."

Stajao sam uspravno, čekajući njegov odgovor, spreman da u svakom trenutku preuzmem odgovornost za zaštitu ne samo njega, već i celokupnog sela. Festival je bio prilika da se svi opustimo, ali sigurnost bi uvek ostala na prvom mestu.