Glavna kancelarija

Kancelarija Kagea sela skrivenog u vodopadu je monumentalna prostorija koja odražava moć i autoritet vođe sela. Na zidovima se prostiru raskošni tepisi sa uzorcima koji prikazuju istoriju sela i njegove najslavnije trenutke. U centru prostorije se nalazi impozantna stolica, izrađena od najfinijeg drveta i ukrašena dragocenim kamenjem.

Veliki prozor na suprotnom zidu pruža spektakularan pogled na selo, dok se sunčeva svetlost prelama kroz vodene prskalice, stvarajući prelep prizor koji oduzima dah. Na vrhu prozora, ponosno stoji veliki simbol sela, izrađen od najkvalitetnijeg mermera. Simbol predstavlja srce sela, simbol njegove snage, ponosa i tradicije.



Pored prozora se nalazi radni sto Kagea, prekriven papirima i dokumentima koji svedoče o svakodnevnim poslovima i odlukama vođe. Na stolu se nalazi i mali držač za pera, izrađen od prefinjenog jantara, simbolizujući mudrost i odlučnost vođe.

Dok je radio papirologiju u jednom trenutku cuo je kako strazari razgovaraju sa njemu nepoznatim glasom iza vrata... odma nakon toga kvaka se savila i vrata su se otvorila, usao je momak bele kose malo neuredan... ali Genjiju nije bio potreban senzor kako bi mogao osetiti jaku auru chakre koja je izbijala iz njega non stop... pitao li se ko je ovaj mladic jer ga nikada nije video, s obzirom da pita za drugog TakiKagea reklo bi se da nije posecivao selo mesecima, jacina njegove aure je Genjiju udarila ceznju da sazna ko je on.

-Pozdrav mladicu... verovatno nisi neko vreme bio u selu da cujes vesti pa cu ti ih ja preneti, drugi Takikage...-


Povukao je jedan dim, nije mu bilo mnogo lako saopstiti vesti momku koji se nadao da ce videti svog prijatelja zivog

-Je nazalost izgubio zivot u borbi pre nekog vremena...-
 

saopstio je tuzne vesti nakon kojih je uzdahnuo... znao je da izgubiti prijatelja nije bila laka stvar

Sedeo je za stolom dok je povlacio jos jedan dim, Fumetsu je mnogo toga propustio dok nije bio tu a pritisak je pao na Genjija da mu to i isprica. Pogane glave, sa tezinom u glasu mu je krenuo pricati.

Uzdahnuo je na momenat, uzimajuci gutljaj vode sa case koja je stajala na stolu kako bi se okrepio, Fumetsuovu licnu kartu je presao dok je pregledavao liste shinobija ovoga sela, vodio se kao nestali nindza o kome niko nije cuo ni traga ni glasa, niko nije imao ideju da radi jedan od najjacih treninga koji postoje, a to je Sage trening koji jako mali broj shinobija uspeva zavrsiti, cak i oni najvestiji nisu uspevali da zavrse ovaj trening.

-Pogledao sam tvoje podatke, nije te bilo mesecima... selo je mislilo da si izgubljen zauvek, da si negde stradao...ali sada nam je drago sto te opet vidimo zivog i zdravog, dobrodosao nazad-
 

Video je da je Fumetsu ostao u soku, sigurno nije bilo lako posle toliko vremena vratiti se i biti bombardovan sa losim vestima, smrcu i izdajom njegovih prijatelja...nije bilo lako nikom...ljudi su se mesecima krili po sklonistima tokom korumpiranog stanja snalazeci se da nekako prezive glad dok nije imao niko da ih stiti, bojali su se svakog momenta Uzumaki organizacije...

zastao je koji sekund ledjima okrenut gledajuci kroz prozor, gledajuci vodopade u daljini koje je mogao videti iz kancelarije svakog momenta kako se spustaju sa planina.

-Kakvo li je tvoje misljenje oko svega ovoga Fumetsu? Sta ces li uraditi...-

Bio je u pravu, oni su bili sramota Uzumaki klana koji je nekada bio jedan od najcasnijih...dok oni nisu provukli njegovo ime i tradiciju kroz blato, zaboravljajuci svoju cast koju su nekada imali, sada predstavljaju tumor Uzumaki klana koji se mora otkloniti kako bi se sve vratilo u normalu...Dok je gledao u vodopade u daljini kako se spustaju sa planina znao je sta se mora uraditi sa Uzumaki organizacijom.

I dalje je gledao u daljinu zamisljen u lepom pogledu dok je slusao svaku Fumetsuovu izgovorenu rec, znao je da mu je tesko da prihvati da su zapravo nasi neprijatelji pripadnici njegovog rodjenog klana...ali nije bilo izbora... lovili su nas jednog po jednog i probace nas unistiti kako god znaju i umeju kad im se ukaze prilika, a Genji

veruje da se upravo svih ovih meseci i spremaju za to

Pozdravio je stražare koji su čuvali ulaz u kancelariju, a potom uhvatio kvaku, otvarajuči vrata od kancelarije... mogao je videti da ga unutra čekaju starešine sela koje ga već neko vreme isčekuju, kako bi mu prenele jednu veoma važnu vest... Ušao je i seo na svoje mesto dok je sa njima razmenjivao poglede

-Šta li je to toliko važno što imate da mi saopštite?-


Upitao ih je sa velikom radoznalošću koju nije prikazivao svojim glasom, zavladala je tišina na momenat a potom se jedan od starešina oglasio dok je otkopčao svitak koji se otvorio kotrljajući u njegovoj ruci.

Jedan od starešina: -Lorde Genji, veoma važna vest je ta da nam je stigla pozivnica iz Hanatsu Kraljevstva sa legendarnim Notom Zenom kao vođom, neobično je to što velika sila kao oni traže pomoć sveta posle toliko vremena, ali smatramo da je ovo takođe jako bitna vest i za naše selo.- 

Uzdahnuo je na momenat kako bi Genji uspeo da upije ono što je upravo rekao, a potom je nastavio

-Čim oni traže pomoć, nešto veliko se sprema... što bi trebalo ispitati, prikupiti neke informacije, takođe potencijalno ući u neko savezništvo sa njima...ali moramo biti oprezni jer će se na stotine shinobija nalaziti na tom mestu- 
Zastao je na par momenata kako bi razmislio o onome što je upravo čuo, nije znao da će posle toliko vremena opet čuti za Hanatsu Kraljevstvo

-Razumem starešino, dodeliću stražarima koverat da odma obaveste Yashina o ovome, mislim da je dobar potez da ja i on zajedno odemo tamo, jer dvojica shinobija koji su preostali u Uzumaki organizaciji ne mogu predstavljati pretnju selu dok mi nismo tu, štaviše mislim da će i oni biti tamo...-


Zahvalio se uz mali naklon a potom dodelio stražarima poruku koju će preneti Yashinu

Znaci svi ste na okupu.. - bile su to reci kada je pokucao, otvorio vrata i zapazio staresine zajedno sa Genji-em. Bio je svestan da ova situacija koju je procitao u poruci moze biti zaista ozbiljna ne samo po selo, vec i po ceo svet. S obzirom da je obavio gotovo sve svoje poslove po svetu i Akumetsu, ovo je bio pravi tajming da se moze odazvati pomoci koju je Hanatsu kraljevstvo uputilo.

Mislim da nemamo vremena da pricamo o tome kako zdravlje, hajde odma da predjemo na stvar. - nakon sto je to izgovorio seo je na jedno od slobodnih mesta, njegova opustena aura je nestala, te se mogla osetiti napetost u prostoriji koja je govorila o ozbiljnosti situacije.



Iskren da budem, sve mi je ovo sumnjivo, neko poput Note Zena da trazi pomoc i to shinobi-ima sirom sveta... - zastao je na trenutak, u nadi da ce staresine i Kage shvatiti o kakvoj sili je rec i velikim rizicima koje izlaze ova misija.

Ipak, sto je rizik veci, to je i veca dobit koju mozemo ostvariti !  Iz tog razloga, zelim da pazljivo izaberete shinobi-e sela koji ce poci na ovaj zadatak. Sto se tice odnosa sa Akumetsu-om, sada su nikad bolji, Uzumaki organizacija sa kojima smo direktno bili u ratu, gotovo je istrebljena. Spremni smo na nove izazove ! - nadao se da ce ovim govorom uliti poverenje u sve koji se nalazili u ovoj prostoriji, ustao je te prisao Genji-u.

Tvoje Yamanaka sposobnosti mogu biti kljucne u ovom trenutku, ko zna sta se tamo moze dogoditi, iako cemo zajedno krenuti, nikad se ne zna sta se moze desiti. Iz tog razloga zelim da budemo stalno u kontaktu. - ovim recima je hteo ukazati Kage-u samo na jedno, nakon sto urade to, vremena za gubljenja vise nema i treba odma da krenu prema kraljevstvu.

Napokon je i on došao, njegov lik se video dok su se vrata kancelarije polako otvarala, nije mnogo trebalo Yashinu da se pojavi, Genji ga je čekao na svome mestu sa dignutim nogama na stolu dok je završavao spisak nindzi za koje misli da su spremni za ovaj događaj... jer nisu samo njihovi životi bili u pitanju, već i reputacija čitavog sela koja je u ovom svetu od prevelike važnosti, zato je pažljivo birao i potom napravio spisak koji je udelio starešinama. Nekoliko momenata nakon toga ustao je sa svoje stolice

-Sumnjivo jeste... ali nećemo znati dok sami ne vidimo...-
 

Kretao se polako prema Yashinu, a potom stavio svoj dlan na njegovo rame povezivajući njihove umove jednom od njegovih Yamanaka tehnika, i uz kez na licu mu dodao

-Izgleda da će nam ovo biti prva zajednička misija Yashine-



Znao je da će mu ovim telepatska veza sa Esauom pući, ali u sebi je verovao da tako veštom shinobiju neće trebati njegova pomoć, makar se tako nadao... 

-Ne brini se za spisak nindzi, za to sam se pobrinuo dok si dolazio i udelio ga starešinama, sve je spremno za naš polazak, možemo odma krenuti...-


Obukao je svoj ogrtač, stavio masku na lice i podigao ruku mašući starešinama

-Baj baj matorci-



a potom su obojica nestali u tren oka bez ikakvog traga.

Nakon nekoliko dugih dana, napokon se vratio u svoju kancelariju u jednom komadu. Pozdravio je stražare i ušao je u svoju kancelariju gde je mogao videti pogled koji mu je nedostajao, pogled vodopada koji su silazili sa okolnih planina sela. Izvadio je svoju paklu cigareta i zapalio jednu, znao je da je samo njegovo prisustvo u selu veoma opasno za ostale stanovnike, jer se Zeno može pojaviti na ovoj lokaciji svakog momenta. Gledao je u vodopade i razmišljao kako će li se sve ovo odigrati, nakon čeka je seo za svoj sto i krenuo raditi svoje uobičajene poslove sa papirologijom sela.

Neuobičajan vetar prostrujio je kroz kancelariju predvodnika ovog sela. Atmosfera u prostoriji se naglo promenila kao da se sam vazduh u njoj otežao. Direktno iza Takikage-a pojavljuje se nepoznati nindža. Nosio je na sebi plavu uniformu koja nije nalik nijednoj u regionu. Ipak je ona imala neki simboličan autoritet uprkos nedostatku konteksta.

"Pozdrav Genji." Neočekivano druželjubiv glas sa sobom je nosio olakšanje. Idalje energija i čakra koja je iz njega isparavala nije pružala nikakvu lagodnost.

"Ti si kao glavni baja ovde, a? Sigurno znaš ko me šalje. S tim se nadam i da je Kage sela dovoljno pametan da ne pokušava ništa nepromišljeno."

Razgledao je papirologiju koja je bila razbacana po čitavom stolu, dok je kroz prozor mogao videti vodopade koji su se spuštali sa okolnih planina. Bio je dosadan dan u kancelariji kao i uobičajeno. U jednoj ruci držao je jednu od njegovih omiljenih cigareta, koje je uvek nosio sa sobom, dok je u drugoj držao jedan od dokumenata koji je proučavao več neko vreme. 

Narednog trenutka vetar je huknuo kroz kancelariju, Genijev plašt je zapleasao, a neki od papira su se rasuli po podu. Nije bio iznenađen, već je neko vreme očekivao njihovu posetu. Iza njega pojavila se jedna silueta, ali na njegovo iznenađenje nepoznatog i druželjubivog glasa. Nije znao ko je čovek iza njega, ali je dobro znao ko ga je poslao. Mogao je osetiti tenziju u vazduhu, ali ona nije bila ni blizu one kakva je bila u susretu sa Zenom. Spustio je papir iz ruke na sto dok je povlaćio dim svoje cigarete

-Pozdrav, očekivao sam vas-


Rekao je, ispustivši dim uz blagi izdah. Nije imao nameru da sada pravi nepromišljene pokrete, već se samo prepustio situaciji i nastavio dialog sa nepoznatim licem koje mu se nalazilo iza leđa.

-Kako vam mogu pomoći-


Upitao je. Znao je da, čim ga još uvek nije napao, postoji nešto drugo što ih interesuje.

Vetar kojim se pojavio u kancelariju je prvobitno odbio miris cigarete ili kako bi Daisuke rekao, smrad cigarete. Sada kada je došao do njegovih čula on je morao reagovati. Zgrabio je Genji-u cigaru iz usta, bacio na pod te zgazio kako bi je ugasio. Znao je da Takikage nije u poziciji da se buni.

"Pre svega, mogao bi da prestaneš da pušiš. Drugo, treba da pozoveš još jednu osobu da dođe. Preporučujem nekoga kome veruješ dovoljno da mu poveriš svoj život.." Daisuke je prišao radnom stolu i opušteno seo na njega preko nekih papira. "Ili možeš i stranca, meni sve jedno. Samo požuri sa odabirom. Svakog trenutka nas može odvesti tamo."

Sedejući na verovatno važnim dokumentima pokupio je par sa druge strane stola i počeo da ih razgleda, razonode radi.

Sedeo je na svom mestu, gledao je kako se njegova cigareta mrvi pod čizmom svega jednog klinca, koji je odmah nakon toga seo na važne dokumente koji su se nalazili na samom glavnom stolu. Po unikatnoj uniformi Genji je mogao zaključiti da je mladić jedan od bitnijih Zenovih razbojnika, što je potvrđivala sama činjenica da ga je Zeno poslao. Nakon par trenutaka, Genji je uzeo paklu iz dzepa, a zatim palcem izvadio drugu. Drugom rukom je cimnuo upaljač, koji se nakon jednog škljoca otvorio, praveći plamen koji je zapalio novu cigaretu.

-Kontroliši se juško, nisi u svojoj kući da se tako ponašaš-
  Rekao je Genji hladno

Ustao je sa svog mesta, a potom zaputio prema vratima da bi preneo poruku stražarima, koji bi doveli onog kog traži. Ali pre toga okrenuo se prema Daisukeu.

-Pokupi tu cigaretu koju si zgazio, nemoj da mi praviš nered po kancelariji-


Odšetao je do vrata, blago ih je otvorio kako niko ne bi mogao primetiti nepozvanog gosta koji se nalazio unutra. Stražarima je tiho šapnuo naređenje i rekao koga da mu dovedu što je brže moguće, a zatim je zatvorio vrata i okrenuo se prema Daisukeu

-Ubrzo će se pojaviti-


Rekao je mirno, dok je stajao pored vrata.

"Hahaha!" Nasmejao se Daisuke slatko. Imao je i on bar malo pristojnosti pa je ustao sa stola i seo na Genji-jevu stolicu. Plava uniforma mu je čudno pristajala. Nije imalo smisla da neko kao on nosi takvo odelo, ali je nekako je sve bilo na mestu.

"Drago mi je da Kage ovog sela nije kukavica. Možda nije najpametniji, ali bar nije kukavica." Osmehnuo se uz njegov komentar. Ni na kraju pameti mu nije bilo da očisti bilo šta. Shvatio je Takikage-ovu naredbu kao očiglednu šalu. "Koga si zvao? Šta ti dođe taj?" Upitao je Daisuke kao da se prethodna razmena nije ni dogodila i nastavio da čita dokumentaciju ispred sebe. "E da, ostani kod vrata dok pušiš barem." Dodao je.

Mogao je čuti  njihove korake, stražari su odma krenuli da obave svoj zadatak. Genji se prislonio na vrata dok je čekao stražare da dovedu dotičnog. Daisuke se spustio sa stola i seo na stolicu, Genjiju to nije smetalo, makar je uspeo malo da ga smiri. U kancelariji nije bilo druge stolice kojom bi mogao da ga ponudi, te ga je pustio malo da se zabavlja na svojoj. Nije mu bilo na umu da će morati da bude babysitter. ali je video da mladić ima neku dozu pristojnosti. Zastao je na trenutak i uzeo jedan dim

Rekao mu je uz blagi smešak na svom licu

-Ubrzo će stići, budi strpljiv-
 

Dodao je, očekivao je da će pristići svakog trenutka

Dobio sam poruku od svog Kage-a da se sto pre pojavim u njegovoj kancelariji. Nisam gubio ni casa i odmah sam se preusmerio sa misije nazad u selo, mora da je nesto od isuvise velike vaznosti za sve. Uzurbano sam stigao do vrata glavne kancelarije i tu su me strazari propustili.
* Tsumi otvara vrata glavne kancelarije u kojoj se nalazio Kage sa jos jednim nepoznatim covekom *
Situacija je delovala uzrujana i sa puno tenzija, nisam bio upucen o cemu se tacno radi tako da sam bio u potpunoj pripravnosti.
"Stigao sam, Gospodare. Sta mogu uciniti za vas?"
Kleknuo sam pred njim dok je miris njegove cigarete bio svuda po kancelariji. Video sam nepoznatog nindzu, ali njegovo prisustvo me je pomalo zastrasivalo, osecao sam kao da je jednak nivou naseg Takikage-a.
Nisam bio u selu neko vreme, izvrsavao sam tajne ANBU operacije i misije A ranka koje sam dobio od naseg Takikage-a, ali to ne znaci da nisam i da necu biti tu kada se desava nesto u selu.
#card1208
Napravio sam sebi drvenu stolicu koja ima neki nalik tronu i seo na nju pazljivo gledajuci u nepoznatog coveka.

"Spreman sam da uradim bilo sta sto kazete kako bih zastitio nase selo."

Pomno je gledao kako mladi nindža iskazuje odanost svom Kage-u. Zakašljao se u pokušaju suzdržavanja smeha. Bilo je uzalud pošto se odmah nakon toga bezobrazno iskreno nasmejao. "Hahahahaha! Pazi ga, gospodaru! Hahaha! Dobar si ti mali!"

Okrenuo se ka Genji-u i šakom sakrio usta od Tsumi-ja ne bi li izgledalo kao da mu želi reći nešto tajno. Samo je problem što on uopšte nije šaputao pa ga je Tsumi mogao veoma jasno čuti. "Znaš kad sam ti rekao da paziš dok biraš? Srećno!" Uz to je dodao i smešak. Zavalio se nazad u Kage-ovu stolicu sa neprekidnim kezom.

Sledećih par sati Daisuke se borio sa svojom dosadom. Svaki milimetar kancelarije je pregledao bar dva puta. Ništa mu tu ustvari nije bilo zanimljivo ali se nadao da će nekako u jednom momentu postati.
"Priđite. Uskoro će nas odvesti tamo, samo treba da me pridržite za ruku." Okrenuo se ka nindžama Sela u Vodopadima i ispružio desnu ruku.

Brzo se i Tsumi pojavio, na malo čudan način ušao je u kancelariju i seo pored Genjija. Njih trojica su neko vreme proveli zajedno u kancelariji, bez da su radili nešto velikog značaja. Daisuke je čeprkao stvari unaokolo kao da je radio rutinsku policijsku kontrolu. Genji je za to vreme razmišljao o onome što ih čeka kada odu tamo, a posebno mu je ušlo u misli ono što je Daisuke maločas rekao.

-Ako planiraju da mu naude, onda ne dozvoljavam da i on pođe sa nama-


Odgurnuo se od zida i odšetao do drugog kraja kancelarije. Nagnuo se na zid pored prozora, na suprotnoj strani od one na kojoj se Tsumi nalazio, s namerom da budu razdvojeni, kako Daisuke ne bi mogao obojicu zgrabiti za ruke istovremeno i povesti ih obojicu. 

-Pa... kako li će biti...-
 

Zastao je na momenat, hteo je izgovoriti ime, ali je shvatio da još uvek nije saznao kako se momak u plavom odelu zove

-Kako ti je ime? Pretresaš me kao policajac, a još uvek se nisi predstavio-


Upitao ga je sa blakim smeškom na svom licu

Daisuke se namrštio, očigledno iritiran Kage-ovo paranojom. Sačekao je par sekundi pa počeo da priča. "Genji i ti nebitan mali, dođite ovamo. Ne znam zašto Zeno traži dva čoveka i nije me briga. Samo znam da ako on dođe ovde sigurno neće biti bolje." Gestikulirao je rukama uz govor te čim je završio ponovo ispruži ruku. Kako se ne bi ponovo morao objašnjavati unapred je podsetio. "Brzo se uhvatite. Ne želim da držim ruku još ovako kao butler neki."

Od nervoze je umalo izignorisao pitanje Takikage-a. Umalo i da ne odgovori namerno ali je uvek voleo da se pokaže svojim imenom i činom. "Ja sam Daisuke, general ofanzivne brigade Hanatsu Kraljevstva. Trebalo je to da znaš kao Kage ali šta god, samo dođi 'vamo." Ponovo je napomenuo.

Nije delovao previse srecno sto mu nisam odmah dao ruku, svejedno necu ostaviti Takikagea da ide sam tamo.
* Tsumi daje ruku Daisukeu koji se predstavio kao general ofanzivne brigade Hanatsu Kraljevstva *
"Neka ti bude."
Bio sam spreman u svakom trenutku da reagujem ukoliko bi pokusao bilo sta kako bi naudio Kageu.

Na svoje razmišljanje stavio je tačku jednim zaključkom, sama činjenica da je Genji u selu sa Hiraishin pećatom na svom potiljku izuzetno je opasna. Odlučio je da se ne opire previše i da što pre ode iz sela kako bi otklonio mogučnost neprijatnih iznenađenja. Time se počeo približavati Daisukeu.

-Vozi-


A potom je uhvatio njegovu ruku. U tom trenutku, susreo mu se pogled s Tsumi, i obojica su klimnuli glavom jedan drugome pre samog polaska.

Stajao sam ispred vrata kancelarije Kagea, osećajući kako mi se srce ubrzava od nestrpljenja. Velika vrata, izrađena od čvrstog drva i ukrašena urezanim simbolima sela, bila su zatvorena. Ispred mene, hodnik je bio ukrašen tapiserijama koje su pričale priče o hrabrosti i istoriji sela. Sunčeva svetlost koja se probijala kroz prozore stvorila je zlatne pruge na podu, dodajući svečanu atmosferu ovom trenutku.

Kucao sam na vrata, čekajući odgovor. Zvuk mog kucanja vibrirao je kroz hodnik, prekrivači na zidovima lagano su se njihali pod uticajem povremenog povetarca koji je ulazio kroz jedan odškrinuti prozor na samom kraju hodnika. Dok sam stajao mirno, slušajući šum papira i tihi razgovor koji je dopirao iznutra, osećao sam se istovremeno uzbuđeno i nervozno.

Čekao sam još nekoliko trenutaka, očekujući da čujem korake ili odgovor sa druge strane vrata, ali hodnik je ostao tih. Šum papira i tihi razgovor koji sam malopre čuo, potpuno je utihnuo. Kucao sam ponovo, ovaj put malo glasnije, nadajući se da će me Kage ili neko iznutra primetiti.

Međutim, nije bilo odgovora.Pomalo razočaran, povukao sam ruku s vrata. Pogledao sam još jednom prema simbolu sela iznad ulaza, kao da tražim neku vrstu uverenja da sam na pravom mestu u pravo vreme. Ali tišina je bila jedini odgovor koji sam dobio. Okrenuo sam se i lagano zakoračio prema izlazu iz hodnika.

Trebalo mu je neko vreme da dodje putem od bolnice do samih vrata. Laganim hodom gegao se Kage zgradom dok nije došao do same kancelarije. Njegovi koraci odjekivali su hodnicima, a njegovo telo je svakim osećalo umor i  posledice kome u kojoj je bio danima. Noge ga nisu u potpunosti slušale, svaki korak mu je bio čudan, osećao se kao dete koje je tek ušlo u proces učenja hodanja. 

Uhvatio je kvaku a potom ušao unutra, nakon čega je odma zaseo za svoj veliki drveni sto na kome su ga čekali dokumenti i važna papirologija sela.

Uzeo je u ruke spisak novih članova sela, nindzi koje su tek zakoračile na put surovog shinobi sveta, koji mnogim nespremnima ruši snove, i baca ih u zaborav.

Na svom umu imao je jednu misiju, i trebao mu je tim koji će je obaviti, a verovao je da na ovom spisku ima prave nindze za to. Uz pratnju iskusnog pokazaće novim shinobijima delić shinobi sveta i dati im malo iskustva za ubuduće.

Uzeo je koverte u kojima je napisao pozivnice, a potom stražarima ispred vrata ih predao kako bi im te poruke i dostavili, nadajući se da će ih sve videti u kancelariji u što kraćem roku.

Nakon sto sam dobio pozivnicu od kagea da dodjem u njegovu kancelariju krenuo sam put kafe zgrade, kad sam stigao pokazao sam strazarima pozivnicu i uputili su me do kageove kancelarije potom sam pokucao na vrata i usao…
“Dobar dan gospodine Kage,trazili ste me?”

Sedeo sam za stolom u tišini, uživajući u miru jutra i toploj šoljici čaja koja mi je prijala nakon jučerašnjeg napornog dana. Para se dizala iz šolje, noseći sa sobom lagan miris sveže ubranih biljaka, a ja sam se osećao opušteno, bar na trenutak. Taman kad sam spustio šolju na sto, začuo se glasno kucanje na vratima. Pogledao sam prema ulazu, i ugledao stražara kako stoji na pragu držeći koverat sa prepoznatljivim Kageovim pečatom.

Prihvatio sam pismo i otvorio ga pažljivo, već osećajući težinu zadatka koji me čeka. Bio je to poziv od samog Kagea, i nije bilo vremena za oklevanje. Ustao sam odmah, ostavljajući šolju sa čajem napola punu na stolu. Brzo sam obuo svoje cipele, stavio šešir na glavu, i izašao iz kuće.

Izlazeći iz kuće, svež vazduh me je dočekao, a sunčevi zraci su se probijali kroz oblake tog oblačnog jutra. Ulice sela bile su živahne, ali moja pažnja bila je usmerena samo na predstojeći sastanak.

Stigavši do velike zgrade gde se nalazila Kageova kancelarija, popeo sam se uz stepenice, osećajući blago ubrzan puls. Hodnik je bio tih, jedino su odjeci mojih koraka rušili tu tišinu. Zaustavio sam se pred masivnim vratima ukrašenim simbolima sela pored kojih je bio jedan od čuvara. Čim sam pokazao pismo odmah je otvorio vrata puštajući me unutra.

"Poštovanje," rekao sam obraćajući se Kageu koga sam ugledao odmah sa vrata. Pored njega u prostoriji se nalazilo još dvoje ljudi od kojih sam igrom slučaja Akina upoznao juče.

Na putu dovde kroz glavu mi je prošlo hiljadu misli, da li je ovaj sastanak vezan za nedavnu borbu sa Fumetsuom ili je u pitanju nešto drugo. Pomno sam pratio razvoj događaja.

Nije mnogo vremena prošlo dok nisu počeli jedan za drugim da dolaze u kancelariju. Spustio sam na sto papire koje sam razgledao u svojoj ruci, a potom bacio pogled na svu trojicu. Prvim pogledom izgledali su kao dobar tim, koji će se zajedno držati na budućim misijama, čuvajući jedni drugima ledja, a vreme će pokazati koliko dugo.

Yasgar mu je već bio poznat, Jonin iz Senju klana sa velikim arsenalom veština, izgledao je kao pravi čovek za vodju ove operacije. Nakon momenta tišine nastavio sam.

Zastao sam na trenutak kako bi upili informacije, a potom krenuo pisati svitak Yasgaru sa potrebnim informacijama misije.

(Polje 14)

Zastao sam na trenutak i gledao ih svu trojicu kako stoje uspravno i ponosno dok slušaju svoj zadatak.

Završio sam svoj govor, ispružio sam ruku sa svitkom koji ću udeliti Yasgaru kao vodji tima.

Rekao sam sa blagim osmehom na licu, dok ispraćam novajlije na svoju prvu misiju.

“Razuem!”
I ako sam izgledao smiren u sebi sam pio pun uzbudjenja jer mi je ovo prva misijapored toga sto sam uzbudjen sam i nesiguran u sebe ali ocekujem da ce sve proci u redu.  Sa nestrpljenjem iscekujem da nas Yasgar uputi u misiju.

Kageove reči su se razlegle kroz tihu prostoriju, ostavljajući težinu odgovornosti koja je sada ležala na mojim ramenima. Dok sam držao svitak u rukama, osetio sam ozbiljnost zadatka koji je pred nama. Ovo nije bila obična misija, bilo je to poverenje koje nam je ukazano, šansa da dokažemo svoju vrednost i pokažemo lojalnost selu.

Prihvatio sam svitak, naklonivši se blago u znak poštovanja. "Hvala vam na poverenju, Kage-sama," rekoh glasom ispunjenim odlučnošću. "Učiniću sve što je u mojoj moći da ovaj tim obavi zadatak uspešno i bez greške. Možete računati na nas, nećemo vas izneveriti."

Dok sam stavljao svitak u torbu, osećao sam poglede svojih saboraca. Bili su spremni, ali sam znao da će se suočiti sa izazovima koje do sada nisu iskusili. Okrenuo sam se prema njima. "Pratite me," rekao sam sa sigurnošću u glasu iako sam negde duboko u sebi imao trunku nelagodnosti zbog života koji su mi povereni.

Kada smo napustili kancelariju, osećao sam kako nas obuzima tiha odlučnost. Prolazeći kroz hodnik, dok su se naši koraci odzvanjali, znao sam da smo spremni da ispunimo zadatak, da se suočimo sa svakom preprekom koja se pojavi.

"Kao što ste čuli moje ime je Yasgar i ja ću voditi ovu misiju. Za sat vremena se nalazimo na kapiji sela, do tada pripremite sve što vam je potrebno za put i ovu misiju." okrenuo sam se ka dvojici novih saboraca i uputio ih u naredne korake, a zatim nestao u oblaku dima.

#card21

Prošlo je nekoliko dana od kada je otišao, protegnuo je malo noge rešavajući nekoliko misija po svetu, što mu je i prijalo nakon dobre količine dana koje je proveo u bolničkom krevetu. Njegovi koraci odzvanjali su hodnicima, a potom kvaka zaškripala, vrata su se laganim trzajem otvorila, a Genji se opet pojavio u svojoj kancelariji. Nakon par koraka došao je do svog prozora gledajući pogled kog mu nikada nije bilo dosta, vodopadi koji su se spuštali bili su prelepi, ali nije mnogo odugovlačio, znao je da su na stolu važni dokumenti koji čekaju da budu odradjeni.

Kako je seo na svoju stolicu nije znao odakle da počne, razgledao je papire kojih je bilo na gomilu, razne dojave i misije kao i obično oko kojih nije bilo nista neuobičajeno. Pitao se da li je sve u redu sa Yasgarom i njegovom ekipom, nadao se da nisu upali u neke veće probleme.

Kad sam konačno stigao u kancelariju Kagea, osetio sam težinu misije koja je još uvek ležala na mojim ramenima. Odložio sam svoj šešir na sto, stajajući pred njim u stavu mirno, spreman da iznesem sve što smo saznali. Pogledao sam ga direktno u oči, svestan važnosti onoga što ću reći.

"Poštovani Kage," započeo sam ozbiljnim tonom, "misija se ispostavila daleko složenijom nego što smo očekivali. Poslati smo da špijuniramo postrojenje za preradu metala, ali ubrzo smo otkrili da je reč o nečemu mnogo većem i opasnijem."

Zastao sam na trenutak ne bi li tom malom dramskom pauzom dočarao ozbiljnost situacije.

"Prišli smo postrojenju neprimetno, koristeći zaklon i kamuflažu kako bismo izbegli detekciju. Uočili smo radnike kako izrađuju cevi različitih dimenzija, ali ono što je privuklo našu pažnju bile su njihove tehnike, koristili su specifične ninjutsu veštine za kontrolu metala. To nije bila obična proizvodnja, delovalo je kao da pripremaju oružje ili infrastrukturu za nešto mnogo ozbiljnije."

Napravio sam pauzu da mu omogućim da obradi informacije.

"Tokom našeg posmatranja, naša pozicija je bila otkrivena. Jedan od shinobija, verovatno vođa stražara, osetio je našu prisutnost i odlučio da reaguje. Ono što je usledilo bilo je neverovatno, shinobi je izveo smrtonosan napad oštricom sa gotovo 100 metara udaljenosti. To je nešto što do sada nisam video. Oštrica je poslala nevidljivi talas chakra energije koji je bio u stanju da preseče sve što joj se našlo na putu kao da je od papira."

"U tom trenutku, znao sam da nemamo šanse za direktnu borbu. Naredio sam timu povlačenje. Kreirao sam zemljani zid da nas zaštiti od napada, što nam je dalo dovoljno vremena da pobegnemo nepovređeni. Neprijatelj je bio izuzetno oprezan, a njihovo prisustvo ukazuje na to da to nije obično postrojenje za obradu metala."

"Verujem da ono što smo videli nije bila samo obična proizvodnja. Ovo je priprema za nešto veliko, možda čak i za neku vrstu ratne mašine. Potrebno je više informacija, ali ne bih preporučio direktnu akciju dok ne budemo sigurni s čime imamo posla."

Završio sam svoj izveštaj, čekajući njegovu odluku. Znao sam da pred njim stoje teške odluke, ali je bilo jasno da ćemo morati da reagujemo na situaciju koja se desila.

Moju čežnju prekinuo je i sam Yasgar koji se pojavio preda mnom, sa opširnim raportom misije na koju sam ih poslao. Nisam hteo da ga prekidam, već sam pažljivo slušao svaki detalj koji mi je govorio sa dozom brige u svom glasu, bio sam fokusiran da zapazim svaki detalj kako bih uspeo doći do najboljeg zaključka. Medjutim, bilo je sigurno da se nešto veliko dešava, ali nismo prikupili dovoljno informacija kako bismo znali o čemu se tačno radi, nego smo mogli samo da nagadjamo.

Zastao sam na par trenutaka kako bih razmislio i presabrao sve informacije koje sam upravo saznao, pogled mi je bio usmeren ka Yasgaru na čijem licu se mogao videti umor od dana nespavanja, verovatno čuvajući stražu tokom svake noći dok su bili na ovoj misiji.

Imao sam dobru pretpostavku za šta bi sav taj metal mogao da bude, ali nisam mogao biti potpuno siguran sa nedovoljnim brojem informacija.

Otvorio sam fioku stola sa moje desne strane, a potom izvadio gomilu svitaka i stavio ih na sto.

Uzeo sam prvi svitak i počeo pisati pozivnice za vanredni sastanak, koje ću potom predati stražarima da ih uruče svim traženim nindzama.