Potraga za ulazom - Esau

Ruševine starog sage hrama koje kriju njegov ulaz. Nakon razbijenog seala, oseća se jako prisustvo chakre koje okuplja šinobije sa raznih delova sveta - jedan od njih sam ja - Esau.

Urušene strukture su obavijane peskom, zatrpane delom okoline uz pomoć surovih peščanih oluja koje često nastane ovu oblast.

Uz jak pustinjski vetar dolazim kod ruševina. Razne informacije se šire po svetu ovih dana o svakakvim chakrama i glupostima - verovatno neka propaganda od Akumetsua. Bila propaganda ili ne, upecan sam.

Lelujam kroz stare ruševine, pokušavajući da naidjem na bilo šta. Daj šta daš.

U trenutku, začuo se stari metalni mehanizam. Peščano tlo ispod mene se otvorilo, otkrivajući duboku jamu sa šiljcima koji su jedva čekali da se napiju nečije krvi. Uz brze znakove rukama, formiram pesak ispod svojih nogu i izlećem iz same jame, nastavljajući dalju potragu.

#card1453

Generalan osećaj chakre kojem je ovo mesto zračilo se promenilo. Ukratko, ishod mi se nije svideo. Moja chakra je nevoljno krenula iz mene da curi što nije bilo najbolje za duže staze. Valjalo bi da požurim sa samom potragom. Nastavljam dalje kroz ruševine u potrazi za ulazom.

Šetajući se kroz ruševine, osećam osvežujuć balon vode kako mi kvasi potiljak. Nije omiljeni osećaj, al u ovim uslovima bio je čak i dobrodošao, okretavši se ugledao sam jedno malo majmunče.


Sladak je bio. Bio sam fan malih životinjica, velikih vala nisam (agrom reference). Prišao bih mu, te upitao.

Majmunče je bilo mirno, al odjednom je krenulo da škriči i da mi se smeje u facu, te u oblaku dima nestao je negde dalje. Nije bilo lepo od njega - al ajde, oprostiću mu ovaj put.

Poraz za porazom se gomila, nadao sam se da ću ubrzo pronaći nešto - u suprotnom sam za džabe dolazio.

Šetajući kroz ruševine, osećam nešto tvrdo pod peskom kojim sam hodao. Malo šutiram levo desno, otkrivajući plavi ključ. Za šta je, ne znam, al sam se nadao da ću otključati nešto lepo s njime.

Sa novom alatkom, nastavljam dalje istraživanje ruševina.

Gledajući ruševine levo desno, odjednom mi zapada nešto za oko - chakra nit. Prišao bih delu gde se nalazila, gledajući unaokolo. Bio sam skeptičan, ipak stare ruševine ovo ono, povuci potegni 10000 damagea zagarantovanog i tako ti fahovi. Bez obzira na okolnosti, ja vučem žicu iz sve snage, ne bi li je pokidao.

Chakra nit je samo pukla i pecnula me. Osetio sam blagi šok prenego što je sama chakra popustila. Verovatno samo zastareo mehanizam, al šta je tu je. Nastavljam dalje svoju ekspediciju, al kako sam krenuo, ne bi me čudilo da naletim na još jednu jamu.

Nailazim na nekakav čudan mač. Avanturistički duh u meni je ga je odma izvadio kao Artur i samo krenuo da vitla s njim kao s onim ludim nunchakama. Očigledno da mi Kenjutsu veštine nisu bile najoštrije, al dobro bi došao kad tad. Stavio sam ga kod svog Armani pojasa a potom nastavio dalje.

Šetnja kroz ruševine me je dovela do još jednog plavičastog ključa koji je samo visio tu negde. Cimnuo bih ga, ne razmišljajući dal je neka zamka il bilo šta. Opet, nisam znao za šta je tako da je najbolje da ga zadržim za sebe.

Nastavljam dalje.

Opet žica. Nećeš ti peckati više Esaua. Gledam kroz trikove ovog mesta poput šišmiša. Ovaj put je bila pozicionirana poput tripwirea, samo je preskačem i nastavljam dalje put. Tako bih je šutnuo, al nisam želeo da doživim opet blagi šok, tako da, bolje ne.

Nastavljam dalje.

Kako sam prošao žicu, tako sam ugazio u još jedan mehanizam, ovaj put krenula je ka meni kiša senbona koja je mojom srećom odbijena vetrom koji je počeo da kruži oko mene. Dovoljno sam vešt korisnik senbona da ne znam kako da se odbranim od njih.

#card144

Šetam se kroz polje palih senbona i nastavljam dalje.

Nastavljam kroz ruševine i nailazim na.. Apsolutno ništa. Pesak, pesak i još malo peska. Ruševine ovaj put nisu bile mile prema meni. Pažljivo sam koračao, ipak da ne ugazim u još koju jamu ili minu ili senbone.

Nastavljam dalju ekspediciju.

Nastavljajući šetnju, skoro mi je promakao braon rdjav ključ koji je ležao tu negde po pesku. Bila bi šteta da sam ga promašio i da ga nisam pokupio. Stavljam ga u džep u svoju kolekciju ključeva - svega tri i nastavljam dalje kroz ruševine.

Opet onaj jeziv osećaj chakre se mogao osetiti. Dal sam uspeo da se opet vratim tu blizu početka gde sam naleteo na ovo mesto. Možda sam na kraju i išao u krug, al samo vreme će pokazati. Nastavljam dalju šetnju kroz najcursed hram (po Esaua) u shinobi istoriji.

Svo ovo šetanje levo desno moralo je kad tad da me umori. Priseo sam na neki obližnji kamen, gledajući unaokolo. Mesto je bilo tiho - eventualno čuo bi se smeh majmunčića kad tad al ništa pored toga. Chakra koja je curela od mene ubrzo je nadopunila nova chakra koju sam sakupljao u procesu.

#card8

Bilo je pomalo naporno ići levo desno, sad znam kako je bilo onima, Fumetsuu jelte, Saburu i Ibichiju - kako god se poslednji zvao. Ako ništa, posao koji sam trenutno radio nije bio toliko fizički zahtevan - barem nisam kopao rovove.

#card8

Nastavio sam da odmaram, osećao sam kako mi se rezerva chakre raste al dosta sporijim tempom. Koliko god koncentracije uložio, teško je bilo pošto sam u istom momentu osećao kako ona izliva. Dok se ne udaljim od ovog mesta, sama chakra će nastaviti da curi, sve dok mi rezerva ne bude suva poput ove pustinje.

#card8

Dok sam odmarao, uzeo bih malo da fidžetujem sa ključevima na koje sam naišao. Delovali su mi zanimljivo i iskreno jedva sam čekao da naidjem na nešto gde ću da ih utaknem. Vratio bih ključeve u džep, ne bi li ih izgubio.

#card8

Priseo sam još koji tren, da povratim to malo chakre što će mi kasnije značiti. Ustajem, tresem malo kaput, pesak mi ne smeta sve dok je šljokičast, što ovaj nije bio.

#card8

Sa povraćenom chakrom i nešto malo motivacije, nastavljam dalje.

Spletom okolnosti opet nailazim na duplikat ključa, još samo da nadjem gde da ih utaknem i sve bi bilo lepo. Skupljam zemljani ključ sa peska a potom ga brišem malo o kaput prenego što ga stavim u džep. Nastavljam dalje.

Šetajući primećujem nešto svetlucavo u pesku. Prilazim a potom se saginjem i skupljam predmet. Predmet u pitanju je bio zlatni prsten. Pogledao sam ga sa više strana - nije biža ali meni svakako više stoji platina. Odmaram tih minut dva, stavljam ga u džep i nastavljam.

#card8

Kaput gde me je pogodilo majmunče se osušilo do sad, kad ono opet pljas. Okrenuo sam se, ugledajući poznato lice



Ne mogu ni da se ljutim na njega bez obzira što mi se ismeja u facu - kružio je tu unaokolo, bio sam mu zanimljiv isto koliko je i on meni



Upitao bih radoznalo majmunče.

Na moje pitanje, majmunče je opet samo bacilo vodeni balon i to u moju facu, prenego što je nestao u oblaku dima. Pa dobro, ako ništa čuva mi ledja od toplote. Nadao sam se da ću ga videti opet, možda ga i pomaziti sledeći put.

#card8

Nakon kratkog odmora nastavljam dalje.

Nailazim na neki ulaz u ruševinama. Neki osećaj nekompletnosti me ispunjava, gde koliko god ja želeo da nastavim, toliko me vuče da ostanem. Možda je do chakre, al ne nastavljam sa istraživanjem ulaza već krećem u nekom drugom pravcu, odmarajući se pre nastavka.

#card8

Treća (ne)sreća.

Obrijane dlačice na rukama kreću da mi se dižu, jeza me obuzima. Opet sam ušao u taj famozni deo ruševina. Samo je još falilo baba roga da mi iskoči - što je iskreno čak i moguće.

Naslonio sam se na proklete ruševine, odmarajući se (koliko god mogao u ovakvim okolnostima) a potom samo nastavio dalje.

#card8

Ruševine su bile ogromne, poput lavirinta a i sam lavirint će imati kad tad slepi put. Nažalost, uspeo sam da naidjem na još jedan. Naslanjam se, odmaram, a potom okrećem nazad, pokušavajući da pronadjem možda još koji put kojim nisam do sad otišao.

#card8