Potraga za ulazom - Esau

Ruševine starog sage hrama koje kriju njegov ulaz. Nakon razbijenog seala, oseća se jako prisustvo chakre koje okuplja šinobije sa raznih delova sveta - jedan od njih sam ja - Esau.

Urušene strukture su obavijane peskom, zatrpane delom okoline uz pomoć surovih peščanih oluja koje često nastane ovu oblast.

Poraz sam mogao da prihvatim, al ovoliko zaredom teško. Bilo je vreme za još jednu pauzu. Priseo sam da razbistrim glavu, razmotrim dalje korake i slično. Ključeve imam, mač imam a sad da li će me sreća dalje poslužiti da i ja naidjem na taj ulaz.. To je već pitanje vremena.

#card8

Sedeo sam, izvadivši mač sa moga pojasa. Iz dosade, počeo sam da pišem po pesku. Odjednom, ugledao sam jedno radoznalo majmunče krajičkom oka. Uperio bih mač u njega, upitajući ga


Majmunče me je gledalo zbunjeno.

#card8

Spustio bih mač, ne bi li izgledao kao da mu pretim. Možda me i razume ko će ga znati.


Majmunče je uzvratilo nešto na njegovom jeziku, al ja nisam majmun pa ga nisam razumeo.

#card8

E na šta sam spao, da se oslanjam na majmunče. Više bi mi značilo da mi sad opet baci jedno balonče u facu nego da me tu ismejava. Sedeo sam, gledajući oronuli krov ruševina. Još koji tren i chakra će mi se vratiti u normalu.

Tišinu momenta je prekinulo majmunče koje je nastavilo da priča nešto.

#card8

Majmunče odjednom skače iz mesta i kreće da beži. Dok sam ustao i pogledao iza ćoška, mogao se samo videti dim od njegovog Shunshina. Opet sam izgleda sam. Odmorio sam se još taj mali tren, a potom nastavio u (ne)poznato.

#card8

Korak po korak i bam, iz peska je izleteo još jedan ključ koji sam slučajno šutnuo, ovaj put još plavlji od ovih ostalih. Možda sam bio na dobrom putu, ni sam više nisam znao al tutnuo sam još jedan duplikat u džep, nastavljajući marš kroz ruine.

Zapinjem za drveni kovčeg, kako mi se noga zalepila tako se mogao čuti zvekanj nečega. Otkopavam ga iz peska, brišem malo čisto ajde da bude lep momenat. Duboko udišem, a potom otvaram kovčeg kako bih otkrio njegov sadržaj.

Kovčeg se sastoji iz...

Otvorio sam poklopac kad ono.. 100000 ryoa. Biće Sakea i veselja, već vidim. Sa osmehom na licu, trpao bih pare gde god stale, ne ostavljajući ni najsitniju kovanicu. Red je bio i Esau Armani da se ogrebe u ovome lavirintu. Sav srećan, nastavljam dalje u ruine.

Malo čudan prizor, al sam naišao na jedini deo gde su zapravo neke male barice vode. Reko možda pao u genjutsu dok nisam uzeo da se umijem na tren. Na dnu barice, naišao sam na još jedan plavi ključ. Il sam bio blizu nečega, il su majmuni uzeli da me prenkuju po ko zna koji put. Nastavljam dalje nakon kratkog odmora.

#card8

Nakon barica, noga mi opet zapinje za kovčeg. Lepo - rekoh u sebi prenego što sam nastavio standardnom procedurom. Prebrisao sam ga, ne bi li mi uništilo momenat a potom otvorio. Bilo je para i para, a sad koliko valjalo bi da prebrojim.

#card8

Posle ove sume, ne bi me čudilo da je sve ovo jedan genjutsu. Il držim majmunska govna u kutiji, il me je sage hrama konačno pogledao. Ako ovako nastavim, moraću da iskrojim neki poseban kaput sa još više džepova. Nakon kratkog odmora, nastavljam hramom dalje.

#card8

Još malo šetnje i opet sam ugledao sličan šljašt, ovaj put je bio neki zlatni broš. Koliko god koštao, staviću ime Armani, nabiću cenu i prodaću ga nekom daimyou. Al prvo da se išlepam odavde. Sa novim plenom, nastavljam dalje kroz ruine.

Naišao sam na još jedan archway što bi se reklo. Krenulo me je pomalo, ne bih da lažem, tako da izlaz možda još nije bila ni opcija. Zastao bih na tren, odmarajući se a potom okrenuo bih se levo, te nastavio sam da kružim malo unaokolo, nadajući se da ću da nadjem još po koju stvarku.

#card8

Instinkt je bio oštar kao mali zlatni nožić koji sam upravo našao na podu. Pokupio sam ga, a potom obavio u maramu koju bih držao u džepu ne bi li se slučajno ubio (desiće se kad tad). Odmaram tren, te nastavljam dalje drugačijim putem.

#card8

Ispred mene su se našla vrata sa tri ključaonice. U početku, izvadio bih hrpu ključeva koju sam nakupio al praksom samo dva su uspela da udju. Bio mi je potreban treći ključ. Valjda ću ga naći, rekao sam u sebi a potom vratio ključeve nazad u džep, nastavljajući avanturu.

Ako nastavim da ovako zapinjem, ima sama težina ryoa da me ubije kad tad. Zamalo sam se zapleo, al uspeo sam da održim balans, ipak sam nindža. Otkopavam ga, sve po psu, a potom otvaram i krećem da prebrojavam steknutu sumu.

#card8

I daimyoa sam zajebao sa ovom sumom novca. Pakuj trpaj i nastavljaj. Osmeh od uha do uha. U momentu, uzeo sam ćuturicu i osvežio se vodom - valjalo je predah na tren prenego što se uozbiljim (u ovom momentu to više nije bilo moguće) i nastavim dalje.

#card8

Put me vraća do onih vrata od ranije. Nažalost, nisam naišao na treći ključ, al kako me je krenulo verovatno ću sam moći ovakav hram da izgradim pa mi ključ neće ni trebati. Nastavljam dalje kroz ruine u potrazi za ulazom.

Nažalost, i mojoj sreći je trebao doći kraj. Čim je ono majmunče onako pobeglo, verovatno je zbog nečega što je ostavilo sve ove kosti po podu. Vreme je bilo da nastavim, al ovaj put pažljivije, jer ipak ovde vreba možda malo veća riba od mene.

#card8

Možda malo pohlepno od mene, al na pogled archawaya, samo ga zaobilazim i nastavljam dalje. Još koji kovčeg pa možda i razmotrim da zapravo nastavim dalje. U svakom slučaju, osladio mi se taj ryo, želim ga još. Nastavljam dalje kroz ruševinu.

#card8

Predamnom se pojavljuje ćorsokak. Pogrešno skretanje što bi rekli neka iskusnija lica, al šta je tu je. Čujem odjednom režanje iza mojih ledja. Već sam znao šta je u pitanju. Pesak ispod životinje kreće da tone, s ciljem da je proguta i onesposobi za dalju borbu.

#card1459

Ostao bih u mestu, nadajući se najboljem.

Stvaram ispred sebe zid od vetra koji će blokirati nadolazeću eksploziju. Nakon uspešne odbrane, zid od vetra pada a iz njega izleće ruka koja pokušava da obuzda zver i stunuje je. Džaba ona ostavlja kosti za sobom kad je ona sad moj plen, a ne ja njen.

#card141 #card127

#card38

Formiram vodeni zid koji zaustavlja cunami od zveri koja leži stunovana. Nažalost, nije joj izgleda bio dan, čim je uspela da naleti na mene. Prilazim joj head on i zabijam senbon duboko u čelo, davajući joj brzu i bezbolnu eutanaziju.

#card332 #card19

Možda joj i krzno nešto bude vredelo, al otom potom. Nastavljam dalje.

Nakon trijumfalne pobede nad poslednjom zveri, još jedna je odlučila da mi izadje na megdan, ovaj put, pokušavajući da me napadne kljovama. Moj sharingan se aktivirao, davajući mi dovoljno brzine i spretnosti da laganim pokretima izbegnem napad, a potom da uzvratim svojim genjutsom.

#card1366 #card1367 #card1383

(Ne znam jel me napada u potezu, pa aj da kažemo da gasim šaringan tek nakon što izbegnem sve napade ako ih uopšte ima. Radi mi imunitet na taijutsu tkd.)

Hijena se samo zamrzla, padajući na pod. Izgleda da je moj genjutsu napad bio i više nego dovoljan da je zapravo porazi. Nakon uspešne odbrane, gasim sharingan i odmaram se na tren kako bih povratio utrošenu energiju. Nije bilo lako boriti se sa zverkama po ruinama.

#card8 #card123

Nakon što sam se odmorio, pucam zverku metkom od vetra kako bih je usmrtio za svaki slučaj, a potom nastavljam dalje.

Koliko god ja želeo da izigravam gitaristu - za mene nije bio taj instrument. Chakra nit sam samo izignorisao, zastajući na tren da povratim chakru. Nastavljam dalje svojim putem, pokušavajući da istražim svaki kraj ovoga. Kad tad ću naići na ulaz u hram, ili sam se barem tako tešio.

#card8

(pogrešno sam izračunao chakru za sh pa ispravljam u ovom potezu)

Taman kad sam očekivao da ću se oplesti o neki kovčeg - pljas - vodeni balon bi me osvežio s ledja. Sav srećan, okrećem se ka majmunčetu, uz reči


Na šta majmunče nešto priča.


Upitao sam ga još jednom.

#card8