Dok sam hodao, počeo sam da osećam glad. Setio sam se male drvene roštiljdžinice koju sam video ranije, smeštene na jezercetu. Mesto je izgledalo kao savršen izbor za kratak predah i obrok.

Prišao sam roštiljdžinici i odmah me je dočekao prijatan miris roštilja koji se širio iz otvorene kuhinje. Atmosfera je bila topla i gostoljubiva, sa prijatnim žamorom ljudi koji su uživali u svom obroku. Mala terasa roštiljdžinice nalazila se tik uz jezero, pružajući posetiocima savršen pogled na bistri vodopad koji se svakog trenutka spuštao, praveći mirno jezerce ispod njega.

Seo sam za jedan od slobodnih stolova na terasi, uživajući u pogledu i opuštajućem zvuku vode. Konobar je brzo prišao da preuzme moju porudžbinu. Naručio sam specijalitet kuće koji je konobar i predložio. Kako sam prvi put bio ovde nisam bio upoznat sa hranom pa sam se prepustio konobaru.

Ubrzo je stigao obrok, i miris sveže pečenog mesa probudio je moj apetit. Svaki zalogaj bio je ukusan. Osećao sam se potpuno opušteno i zadovoljno. Bio sam siguran da ću se vratiti ovde da probam sve sa njihovog menija.

Nakon što sam završio obrok, zahvalio sam se konobaru i platio račun. Sa osećajem ispunjenosti, ustao sam od stola i krenuo nazad ka svojoj kući, zadovoljan ovim neplaniranim, ali divnim iskustvom. Dok sam hodao, razmišljao sam o tome koliko je život u selu bogat ne samo prirodnim lepotama, već i jednostavnim zadovoljstvima poput ovog obroka uz jezero. Ovo mesto privlačilo me je sve više i više, nadam se da će vlasti uvažiti moj boravak ovde i uvrstiti me u jednog od shinobija ovog mesta.

Dok sam hodao kroz ulicu, osmatrajući svežinu jutarnje gužve, odjednom sam osetio glad. Mirisi sveže pečenog hleba i začina bili su neodoljivi, a moj stomak je počeo da krči. Odlučio sam da svratim u čevabdžinicu kod Trećeg Takikagea, mesto koje je bilo poznato po svojim ukusnim specijalitetima.

Svratio sam u čevabdžinicu, gde me je odmah dočekao prijatan miris roštilja. Seo sam za jedan od slobodnih stolova i ubrzo je prišao konobar. "Dobrodošli! Šta želite da naručite?" upitao je sa osmehom.

"Jednu porciju čevapa, molim vas i malo luka sa strane." odgovorio sam, osećajući kako mi apetit raste.

Konobar je klimnuo glavom i ubrzo se vratio sa tanjirom punim mirisnih i sočnih čevapa, posluženih sa svežim hlebom i lukom. Počeo sam da jedem, uživajući u svakom zalogaju. Bilo je to savršeno osveženje nakon napornog jutra i dugog puta.

Dok sam jeo, posmatrao sam ostale goste u čevabdžinici, osećajući se kao deo ove zajednice. Razmišljao sam o svemu što me još čeka, ali sada sam bio zadovoljan i usredsređen na trenutak, uživajući u jednostavnom zadovoljstvu dobrog obroka.

Nakon mirnog jutra provedenog kod Shizuka Takija, osećao sam se potpuno osveženo i spremno za nastavak svog putovanja. Dok sam prolazio kroz selo, mirisi sveže pripremljene hrane privukli su me ka čuvenoj ćevabdžinici Trećeg Takikagea.

Čim sam ušao, dočekao me je poznat miris pečenog mesa i začina, mešajući se sa žamorom razgovora i smeha. Bilo je to mesto gde su se ninje i seljani okupljali, deleći priče i uživajući u dobroj hrani. Seo sam za jedan od stolova, naručivši porciju ćevapa, dok sam posmatrao užurbane kuhinjske aktivnosti.

Dok sam čekao hranu, misli su mi se vraćale na misiju predamnom. Bila je to prilika da doprinesem nečemu većem, a svaka nova lokacija koju ću posetiti nosila je sa sobom nove izazove i mogućnosti. Ali za sada, uživao sam u trenutku, opušten i spreman za sve što dolazi.

Kad su ćevapi stigli, uživao sam u svakom zalogaju, osećajući kako me hrana puni energijom i odlučnošću. Ovaj predah bio je neophodan, kratki trenutak predaha pre nego što krenem dalje.

S poslednjim zalogajem, osećao sam se potpuno spremnim za sve izazove koji me čekaju. Platio sam račun, zahvalio se vlasniku i izašao iz ćevabdžinice, sa obnovljenom energijom i odlučnošću da se suočim sa svim što dolazi.

Nakon što sam popio čaj kod kuće, odlučio sam da doručkujem na jednom od mojih omiljenih mesta. Krenuo sam ka maloj drvenoj roštiljdžinici koja se nalazi na jezercetu sa prelepim pogledom na okolne vodopade. Dok sam se približavao, mirisi roštilja su me odmah privukli, a prijatna atmosfera me opustila i osvežila.

Ušavši u roštiljdžinicu, odmah sam primetio kako se terasa nalazi tik uz jezero. Pogled na bistri vodopad koji se svakog trenutka spuštao stvarajući mirno jezerce ispod njega bio je očaravajući. Pronašao sam slobodan sto s najboljim pogledom i seo da uživam u ovom prirodnom prizoru. Čekao sam da se konobar pojavi kako bih naručio nešto za jelo.

Ubrzo je došao konobar i naručio sam. Dok sam čekao da mi posluže doručak, uživao sam u svežem vazduhu i mirnom ambijentu. Zvuk vode koji se sliva niz vodopad stvarao je spokojnu melodiju, a ja sam se opustio i posmatrao prirodu oko sebe. Konobar je ubrzo stigao, donoseći mirise sveže pripremljenog roštilja.

Prvi zalogaj bio je pun pogodak—meso je bilo sočno, a ukus savršen. Uživao sam u svakom zalogaju, dok je miris roštilja u kombinaciji sa pogledom na vodopad stvarao osećaj potpune harmonije. Ovo mesto je uvek pružalo savršen spoj prirode i dobre hrane. Definitivno ću preporučiti ovo svima koje poznajem, a i doći još nebrojano puta ovde.

Nakon što sam završio doručak, ostao sam još nekoliko trenutaka da se divim prizoru. Jezero je bilo mirno, a vodopad je nastavljao da širi spokoj. Ustao sam, zahvalio se osoblju, i polako krenuo nazad, osećajući se osveženo i spremno za nove izazove koji me čekaju. Kako je današnji dan bio lep i sunčan zaputio sam se dalje kroz selo.

Aron je ušao u ćevabdžinicu, miris pečenog mesa se širio kroz prostoriju kao mamac za gladne duše. Njegovi koraci su bili brzi, a srce mu je brže kucalo od nestrpljenja. Sedeo je za drvenim stolom, oslanjajući se na hladnu površinu dok je razmišljao o svom naručivanju.

“Deset u pola, sa lukom,” rekao je konobaru, glas mu je bio odlučan, ali podsećao je na mladićevu nervozu. Želeo je da obuzda svoj osećaj gladi, da napuni prazninu koja je rasla unutar njega postajuci sve veca i veca svakom sekundom koja je prolazila.

Nedugo od porudzbine, vraca se konobar sa tanjirom u ruci. Na tanjiru, poredjano je bilo deset cevapa, pet celih podeljeni na pola, poslagani u vruci somun koji bese ispunjen svezim, mladim kajmakom. Balica se slivala niz cosak Aronovih usana, a on bese nesvestan toga, ocima prikovan na plen na tanjiru.

Momak je zvakao brzo i neugledno, bio je strahovito gladan, te apsolutno nije mario za okolinu i manire. Mod suvog prezivljavanja bio je ukljucen, sve ostalo zanemareno. Topla para emitovala se iz tanjira ali Arona to nece spreciti. Cinilo se kao da momak nema receptore u ustima. 

Nakon sto je zavrsio svoj obrok, ostavio je nesto vise novca nego sto je racun to zahtevao, okrenuo se i hitrim korakom izasao iz cevabdzinice. Po izlasku iz lokala, okrenuo se za sobom ne bi li bolje video natpis i reklamu, na kojoj je stajalo: "Kod treceg Takikagea." Mislio je da je interesantno kako jedan covek sa takvim duznostima ima vremena da vodi i biznis sa restoranom. Imao je zelju da upozna tog coveka. Nastavio je svojim putem dalje niz ulicu.