Main Town Square

Main Town Square u je živahno središte ovog gradića, okruženo štandovima koji prodaju ninja opremu i tradicionalnu hranu, prepuno razigrane djece posmatrača. Krajevima trga nalaze stražari, a sam trg obezbeđen je sealovima koji blokiraju akcije koji nisu u korist grada poput napadanja i slično.

Dok je prolazio kroz gužvu, osjećao je napetost u vazduhu. Pogled mu je lutao s dečjih osmeha do stražara na krajevima trga. "Ovo je zaista nešto drugačije" , promrmljao je sebi, pitajući se šta ga čeka na ovom neobičnom događaju i kako će se uklopiti.

Dosao je u grad pricalo se da grad ima suvenira dobre hrane pica i da je tehnologija ovog grada na jako velikom nivou, sve je ovo pisalo na plakatima koji su bili zalepjeni svugde. Dosao je ovde jeo je susi i ramen posle toga je otisao na pice koje se nalazilo nedaleko od toga.

Taisei je prišao plavokosom momku s nekim neodređenim osmehom, očima koje su odašiljale misteriozan sjaj."Dobro veče," pozdravio je pristojno.

"Mesto odiše nekom tajnom, zar ne? Taisei, drago mi je. Čuo sam da se ovde dešavaju neobične stvari. Šta misliš o svemu ovome?" Upitao je, postavljajući pitanje gotovo prelagano, što je delovalo čudno u kontekstu okoline. Njegov pogled je lutao i prema ostalim ljudima oko njih, pažljivo prateći njihove reakcije.

"Da, izuzetno je neobično. Sigurno je neko jako moćan pokrenuo sve ovo," rekao je, njegov pogled ostao tajanstven dok je analizirao ljude oko sebe zbog svojih sociopatskih tendencija.

Nakon trenutka posmatranja, obratio se ponovo Kuru. "Interesantno mesto za susret. Odakle si, Kuro? I čime se baviš?" pitao je, priželjkujući dobiti više informacija o svom novom sagovorniku.

Prativši direkcije do sad već izbledelog i zgužvanog postera, stigao sam do glavnog trga. Iskreno, sam koncept civilizacije nije mi bio poznat pojam, putovao sam na razna ovakva mesta koja nude bezbednost i utočište, ali ni jedno do sad nije uspelo da se održi u životu ovoliko dugo. Ako ništa, drago mi je bilo da me je iskustvo prevarilo u ovom momentu.

Šetao sam se unaokolo, analizirajući okolinu, bacajući po koji smešak nasumičnim prolaznicima u znak pozdrava.

 "Ne razumem, ali okej." rekao je s nenarušenim osmehom, ali njegov pogled je zadržao onaj tajanstveni sjaj. Nenametljivo se povukao unazad, ostavljajući dojam distanciranosti.

 "Ako se ikada predomisliš, tu sam," dodao je, pre nego što se sa sličnom nenametljivom elegancijom udaljio.

Nakon kraceg vremena odlucio je sacekati svog prjjatelja druga ninju koji je hio takodje ovdje sa njim te je sacekao koji trenutak da zajedno dodju prohodaju ovom oblascu te istraze citavu oblast i sam enterijee svih prostorija ovog grana

Taisei je uzvratio Olivi s nenametljivim osmehom. "Zdravo, Oliva. Ma, ko zna zašto smo ovde, zar ne? Kontam da si i ti došao zbog plakata" rekao je, lagano mahnuvši rukom. "Sviđa mi se taj tvoj opušteni pristup," dodao je, ne otkrivajući previše o svojim mislima.

"A što se tiče gospodara, izgleda da sam se zeznuo nešto. Nebitno.." , odmahivao je glavom pa nastavio "A okej video si plakate, ali što si došao ovde jel imaš neku skrivenu nameru?"

Ipak kada je cekao svog prijatelja niko nije naisao ipak nije imao sta da radi te je otisao da saceka da dodje napokon jer ga je smaralo cekai ga toliko vremena nadam se da ce biti nesto zanimljivo otpakovao je ruksak te sama pomisao za sendvic koji mirise ix ranca mu je ulivao povjerenje te ga je pojeo

Taisei je pažljivo saslušao Olivine reči, pokazujući neko razumevanje u svom izrazu. "Zvučiš kao da imaš zanimljivu priču," rekao je sa smirenim tonom, zadržavajući misterioznu notu u svojim rečima.

Taisei je pažljivo saslušao Olivine reči, ali kada je pepeo završio na njegovoj glavi, Taisei je izrazio nezadovoljstvo. "Mogao biš paziti gde pušeš pepeo. Pušenje može ti oduzeti život, ali možda bi se to moglo desiti brže nego što ti misliš," izgovorio je hladno, prenoseći pretnju uz ton koji nije izgledao kao pretnja. "Vredi razmisliti o tome," dodao je, okrećući se da ode, a dok odlazi, promumla sebi "Nisu nikada trebali da im skinu okove."

Dok šećem ulicom, uživam u svakom koraku pod suncem. Držim sendvič u ruci, osjećajući miris svježeg kruha i sočnosti sastojaka. Zvuk koraka prati me dok koračam, a prvi zalogaj otkriva ukuse koji se savršeno stapaju. Gradski šum postaje pozadina mom trenutku uživanja, dok prolaznici brzo prolaze, a ja usporavam ritam, diveći se jednostavnom zadovoljstvu hodanja s sendvičem u ruci.

Xin je sjedio na stijeni, pogleda uprtog u daljinu, dok mu misli lutaju poput ptica slobode. Razmišljao je o svom putu kao ninji, o teškoćama koje je svladao i o nevjerojatnim vještinama koje je stekao. Osjećao je snagu u svojoj unutrašnjosti, poput mira prije oluje. Njegove oči odražavale su dubok introspektivan pogled, dok je u tišini razmatrao životne lekcije koje su ga oblikovale.

Stigavši do mjesta koji je bio oznacena na posteru vidio je veliki broj ninji kako se vec skupio i iscekvia glavni događaj sta god bio. Uzeo je flašu koju mu je Ushiwakamaru dao te krenuo da pije. Krenuo sam da gucam kao deva ali poslje drgugog gutljaja grlo mi je krenulo gorjeti.

E moje djete nemoj ogresicu se

Rekao je dok je kretao prema fontani da ispere gorak okus rakije koje je malo previse uzeo

Videvši sve te ljude i tu razdraganu atmosferu nije mu se to činilo kao zamka. Svakako nije želeo da spušta gard i trudio se da ostane u neposrednoj blizini Rea koliko je situacija to dozvoljavala.

"Ne budi tako siguran." - reče stežući balčak svog mača.

Iako su ga dosta puta prekorili zbog toga što je bio previše sumljičav i oprezan to mu je dosta puta spasilo život, a većina tih ljudi koji su ga opominjali da se opusti više nije prisutna u ovom svetu.

Makoto nije mogao da susdrži smeh. Nije ni obratio previše pažnje na sadržaj, samo se odmah uputio na pomenutu lokaciju. Nadao se da će tu biti raznih ljudi ne bili ih zapamtio i jednog dana izazvao.  Šetao je trgom i pažljivo pregledao sve ljude oko sebe. Jedan specifičan lik mu je zapao za oko.