Main Town Square u je živahno središte ovog gradića, okruženo štandovima koji prodaju ninja opremu i tradicionalnu hranu, prepuno razigrane djece posmatrača. Krajevima trga nalaze stražari, a sam trg obezbeđen je sealovima koji blokiraju akcije koji nisu u korist grada poput napadanja i slično.

Dok je pio svoju kafu, Taisei je video lika koji se jako glasno smeje, sačuvao je staložen izraz lica, osluškujući Makotov smeh. Bez izraza odobravanja ili neodobravanja, pažljivo je promatrao ljude na trgu. Kada je Makoto napomenuo specifičnog lika, Taisei je odvratio suzdržano: "Raznolikost je fascinantna, zar ne? Čudan lik jako, cela njihova rasa je takva..Užas" , Taisei je iskomentarisao sa malim gađenjem na licu

"Nemaš pametnijeg posla nego da se igraš plastičnim shurikenima."

Znao je da u ovakvim situacijama ne može da izvrda iako je to svakako želeo. Reo je imao taj neki talent da ubedi čoveka da uradi šta god on poželi. Znao je da nema rasprave pa je ipak pristao.

"Ako pobedim idemo dalje." - reče i priđe štandu ne bi li platio za jednu partiju.

Obojica su dobili po tri shurikena i trebalo je da pogode što veći broj.

//Prva kocka je moja, druga njegova.//

Nije lose vidim i dalje si u formi nego kazi jesi li cuo za mitsko bice zvano Sibirski Plavac kruze price da se pojavio negdje na sjeveru sta mislis o tome ?

Upravo je izmislio tu pricu ali je htio vidjeti kako ce odreagirati na to pianje nadao sam se da ce ispasti glup i osramotiti se

Srećan zbog činjenice što se više neće zadržavati tu pristao je na njegov sledeći predlog.

"I ja sam gladan, može." - reče i krenu niz ulicu tražeći neki restoran.

Nadao se da će brzo naći nešto, pošto se uskoro očekivao početak samog događaja, a to nije želeo da propusti.

"Ne zaboravi da budeš na oprezu, ovde smo na nepoznatoj teritoriji."

Iako je možda zvučao dosadno, ovo je nešto što ih je nebrojano puta spasilo od sigurne smrti.

Ma sta je be ovo kakvih to karata imas rekao je dok je upreo oci te vidio da pise Sibirski Plavac .
Leb te jebo vidi ovo stvarno postoje di si kupio karata, kad je malo bolje upreo oci vidio je da psie Sibirski Čmalac ma jeli ko ti je prodao te karte dobro te je zajebao

"Ja ti ozbiljno kažem, ovde mi nešto smrdi, a nije ovaj užegli miris." - reče kad su ušli unutra, ali nije aludirao na miris samog objekta.

Restoran je bio kao i svaki drugi koji su posetili kroz godine i godine smucanja po svetu i nebrojano avantura koje su do sada zajedno prošli. Karirani stoljnjak na stolu za četvoro sa pepeljarom.

"Zdravo." - otpozdravi osobu koja je došla da ih usluži.

Uvek je Reu prepuštao taj deo posla, on je jednostavno bio čovek koji se bolje snalazio sa ljudima i u takvim objektima.

"Pozdrav, Makoto. Ja sam Taisei," rekao je suzdržano. "Nadam se da ovde neće biti tuča. Ipak, previše čudnih ljudi na jednom mestu." izgovorio je s neprimetnim naglaskom na poslednjoj rečenici, nastojeći izbeći izazivanje sukoba.

Taisei je odgovorio sa suzdržanošću, ne želeći potpuno otkriti svoje namere. Međutim, njegove sociopatske tendencije su priželjkivale potencijalnu tuču, videći to kao priliku za iskorišćavanje situacije u svoju korist.  Takođe je primetio da osoba s kojom razgovara deluje pomalo ekscentrično, kao da ima nekih mentalnih problema.

"Ipak, postoje i oni koji održavaju mir," pokazujući na čuvare oko njih.

E majmune ajde valjda ti ih bar nije naplatio u punoj cjeni koliko si platio za taj komad papira ? Upitao je dok je umirao od smjeha. Eh kako da mi ne odu pluca vidis kako me sekreras sa svojim glupostima izvadio je jos jednu cigaru te ju zapalio cekaju da cuje koja je bila cjena karata

Konobarica se brzo vratila sa jednim velikim točenim i jednom flašom kisele vode. U retkim trenucima je pio, a to svakako nije jedan od tih trenutaka. Trebao mu je potpuni fokus, a već su mu čula otupela za nijansu.

"Lepo mesto, sviđa mi se." - u retkim slučajevima je on sam započinjao neku neobaveznu temu, ali sada se osećao kao da je sada pravi trenutak za to.

Otvorio je flašu i napunio jednu od čaša dok je čekao da stigne ostatak porudžbine.

Taisei je pažljivo odmerio Makotin izraz i nervozu prema čuvarima. "Vidim da imaš oštro oko za detalje," primetio je, osmehujući se suptilno. "Zašto da ne, Makoto. Možemo zajedno istraživati ovu situaciju," rekao je, dok je u sebi preispitivao koliko je pametno udruživati se sa takvim likom za sada. Ipak, verovao je u svoje sposobnosti da tu neće biti  previše problema

"Primetio sam da se stalno smeješ, Makoto. Šta te toliko zabavlja?" Njegove reči bile su propraćene nečim što je ličilo na radoznalost, dok su njegove sociopatske tendencije neprimetno analizirale Makotove emocionalne odgovore.

Podigao je čašu ne bi li uzvratio pozdrav, a onda otpio gutljaj dva. Usta su mu bila suva, a prošlo je i dosta vremena od kada su pravili zadnju pauzu na putu.

"Izgleda ukusno." - reče nakon što je konobarica spustila oval jagnjećeg pečenja na sto.

Čim je sve ostavila na sto ubo je jedno parče i preneo ga kod sebe u tanjir. Nije želeo da odugovlači taj ručak i da to pretvore u jedan kafanski provod. Imali su još dosta posla i trebalo je da budu brzi.

Slusao je svo  dok mu jedna stvar nije zapala za uho. Katanu ? Kad kazes katanu na koju katanu mislis ? Ti ne koristis maceve koliko ja znam imas samo mac moga dede koji sam ti dao na cuvanje.
Rekao je dok ga je gledao  zaprepašteno

Samo reci da nisi đedin mac dao za 3 Čmalca

"Kad već ne možeš da se suzdržiš, sada požuri. Treba što pre da nastavimo dalje." - ponekad je imao osećaj da se ponaša kao ćale kad je bio mlađi.

Znao je da su njih dvojica potpuno različiti svetovi i verovatno nikom ko je posmatrao sa strane nije bilo jasno kako su oni funkcionisali, ali nekako jesu. Jedino što je od njega tražio je malo ozbiljnosti, ali znao je da od toga nema ništa dok se opasnost ne pojavi. Jedino što se nadao je da neće biti kasno kada se opasnost pojavi.

"Ja sam gotov." - reče i nasloni ruke na sto spreman da krene.

Taisei je pažljivo osluškivao Makotov odgovor, primećujući spontanost i nesputanost u njegovom ponašanju. "Zanimljivo, Makoto. Očigledno je da uživaš u trenutku,šta god da čekamo, izgleda da se tebi sviđa da živiš u neizvesnosti" 

Nakon toga, Taisei je izrazio blagu frustraciju, rekavši: "Jebote, stvarno sada, šta čekamo mi ovde? Nemamo nikakve informacije o tome šta se dešava ili šta treba da se desi." 

Konačno, upitao je: "Makoto, možeš li mi reći nešto više o sebi? Deluješ kao osoba s mnogo nepredvidivih slojeva." Njegove reči bile su praćene radoznalošću, dok je stvarno želeo da sazna više o ovom liku i da to što više izanalizira.

Vataj ga sad cu da mu otgnem kosmodisk sa leđa nece on mac moga đede da odnosi. Otrci do coveka ta kaze.
Kome ces ti lazne karte da prodas đe je mac zini dok ti nisam povadio to malo zuba sto ti je ostalo.

Rekao je kopajuci mu po stvarima koje je nosio sa sobom

Moj đedo sve špicom u picku nabadao takve popud tebe budi sretan sto sada nije ovdje
POCIVAO U MIRU ĐEDOOO NECES BITI ZABORAVLJEN

"Razumem te, Makoto. Bitka je tvoj izazov, a očuvanje titule Nindža Ratnika tvoj cilj. Ma šta god to bilo.. Jednostavnost ima svoju lepotu," odgovorio je Taisei, s blagim odobravanjem u tonu.

"Nadam se da će ovde biti uskoro neke akcije.." - tiho je prozustio ali zatim kada je shvatio da njegova druga strana izlazi na videlo samo je promenio temu.

"Kul, kul. Dobar si ti, ne volim previše komplikovane ljude."

Razgledao sam unaokolo štandove, gledajući unaokolo ljude i specijalitete mesta. Ryo vamo, ryo tamo, završio sam sa nekim slatkim grisinama. Grickajući načuo sam reči nekog šinobi ratnika koji je bio tu u blizini. Ali nisam nešto puno obraćao pažnju.

Nakon nekoliko sati zveranja, pogledao sam u pravcu egzotičnog čoveka

'U bogte jaran nije lagao'

Shindaiju je bilo dosadno tako da se zaputio prema gradskom trgu da vidi ima li iceg novog, a i da mozda nesto pojede zato jer je postao gladan. Krenuo je da ide prema najblizoj prodavnici da kupi nesto da popije i pojede.

Azori je uzivao u igri dece koje su izigravale ninje sa igračkama koje su kupile dolasku na trg. Iz dosade jer nije imao sta drugo da radi vadi cigare oz džepa pa pali da ubije vreme, izvukoa je upaljač iz džepa otvorio je upaljač pa je zapalio. Tako sa cigarom u ruci isao je da obilazi standove da vidi sta ce da kupi

Dok se Azoriju gasila cigara koliko vec seta od standa do standa, morao je da spremi drugu ali dok je vadio cigaru dete dok je trčao izbilo mu je iz upaljac. Azori je izdahnuo kad je video da upaljac nije daleko otišao od njega pa se sagao uzeo ga pa je zapalio cigaru dok je kupovao da jede pružio je pare zahvalio se na hrani i otisao da vidi sta jos ima

Azorija je smorilo da seta više sve je video što može da se vidi pa je iz dosade dosao da prve klupe koji je video naslonio se zatvorio je oci i razmišljao je sta da radi. Nije mu ništa padalo na pamet dok ga deca nisu prekinula okrenuo se da vidi te ga je dete upitalo

Azori i ovako nije imao nista da radi pa je prisao