Kafana Garizonac

Garrison Pub je tradicionalno mesto za okupljanje i druženje, gde se mogu probati razni ukusni specijaliteti i lokalna pića. Pub se nalazi u periferiji grada i predstavlja autentično mesto sa bogatom istorijom i tradicijom. U pubu se može osetiti topla atmosfera i gostoljubivost lokalnog stanovništva, dok se uživa u razgovoru sa prijateljima ili upoznavanju novih ljudi.

Prolazeci kroz ulice odluci svratiti do kafane, sa ulice se mogla cuti glasna muzika koja ga je jos vise tjerala da sjedne na pice. Ukoracio je u kafanu i vidjelo mnostvo ljudi koji se vesele. 

Konobar donesi jedno pivo. Rekao je dok je sjedao za najblizi stol

Sjedio je u kafani ispijajuci pivo kad iz đepa izvadi paklu cigara i upaljac. Izvadi cigaretu i stavi ju preko usana kad krene da ju zapali. Upaljac je zablokirao izgleda da je polako ostajao bez plina, palio je cigaretu dobre 2 minute kad ju napokon zapali povuce dubok dim

Uvlacio je te dimove koda su mu zadnji dok je slusao muziku kako krece sve glasnije i glasnije ludovati. U kafanu je doslo jos mnostvo ljudi koje je privukla glazba, kafana skoro pa je bila puna. Karaka nije volio toliko skucene prostore gdje se 200 ljudi nabije u 50 kvadrata

Misteriozni covek da bi izbegao muku na stomaku od slabića ostavio je na stolu gde je stajalo 17 polalitarki od piva sto je popio jedan skrol sa upustvima. Misterije ovog skrola poznate su samo Akumetsu članovima. Skrol je vezan isključivo za event i jedan od prisutnih ninji će imati specijalni zadatak na eventu.

Sedevsi za stolom, doslo je do trenutka kada je misteriozni covek samo nestao. Na tu znatizelju sta se nalazilo u skrolu koji je bio za tim stolom, Kuro je poleteo da procita sta se nalazi tamo. Beo je i dalje sedeo miran na svom mestu i rekao :

"Ajde iscitaj to naglas za nas koji ne moramo sve prvi da radimo."

Ispio je casicu vode koja je bila za njegovim stolom cekajuci da vidi razlog zasto je doveden ovde.

Cigateta je izgorjela a konobar mi je donio novo pice za stol. Uzeo je gutljaj te pogledao uokolo. U kafani su bila poznata lica, ljudi iz moje profesije. Nije previse obracao paznju na njih nastavio je da uzima u glazbi. Vjerujem da bi uskoro trebao stici

Nije mu puno trebalo da pronađe ovo mesto, koje beše blizu glavnog trga. Bio je prijatno iznenađen ambijentom i gospodom koja su ovde sedela, možda malo i postiđen svojom skromnom ali urednom odećom. Seo je za jedan od praznih stolova da bi mu konobar rekao da je to mesto zauzeto i usmerio ga ka stolu koji je zapravo bio slobodan. Uljudno se izvinuo i odmah je naručio vino koje je mogao samo u pričama da čuje za nj.

Romanee-Conti Grand Cru, jednu flašu.

13000ryo - što je bila pozamašna cena vredna jedne jako rizične misije, nečijeg života, nešto što obični ljudi nisu mogli da prijušte u svakodnevici ujedno i najskuplje vino na svetu.

Iskusan konobar se kiselo nasmejao od stida što pomeri čoveka samo zato što ga vidi prvi put nakon što začu narudžbinu. Nije sklonio vinsku čašu već postavljenu.

Kada ovaj donese flašu napravi malu prezentaciju o vinu koje će mu biti usluženo. U pitanju je bilo 20 godina staro vino što je u vinskoj industriji jako retko za naći. Obično već podosta cenjene flaše beše samo desetak godina stare. Znao je da će to podići cenu usluge i da će morati da da i pozamašan bakšiš ali bože moj.



Podigao je svoju čašu sa odobrenjem i ovaj mu natoči u čašu onu crvenu divnu tekućinu. Taro zavrte čašu i pribi uz nos pre nego što je okusio vino, a sa prvim gutljajem klimnuo je glavom u znak odobrenja. Ovaj ostavi flašu na stolu posebno nasmejan. Izgleda da su ljudi vraćali flaše i razbacivali se sa vinom u svom svojem bogatstvu... Samo se zabezeknuo kulturom ručavanja, ali je održao hladan ozbiljan izraz lica.

Prošlo je neko vreme a za njegov sto je stigla i fokača, što je bila jedna deblja i masnija verzija pice kao aperitiv. Valjda je došao u vreme kada se to služilo po pravilu uz vino. Po dolasku konobara do stola naručio je i ono po šta je zapravo došao.

Wagyu steak, od prilike pola kilograma to bi trebalo da me zasiti.

Momak koji je radio iznenadio se i frapirao kad je čuo šta ovaj traži. Obično se služilo po stotinu grama uz salatu. Wagyu je bio cenjen na 1000ryo po 100g tako da ovo u odnosu na ono što on zarađuje nije bio problem. Konobar klimnu glavom i reče da će biti tu u najkraćem mogućem roku. Upitao je da li želi još nešto na šta mu Taro reče.

Po kuvarevoj preporuci specijalitet kuće u maloj porciji.

Očaran vinom i fokačom upao je u duboko razmišljanje koje prekinu konobar sa glavnim kuvarom koja zapravo beše kuvarica. Na pokretnom stolu koji su dogurali do njega bio žar na plin gde će pred njim kuvarica spremiti meso. Kuvarica mu beše odnekut poznata.

Anko!?

Taro?!

Gle čuda sreli smo se posle toliko godina. Kontam dobro ti ide čim si u ovako velelepnom i moćnom gradu.

A ćuti ne pitaj, život mi prolazi pred očima u kuhinji.

Jesi i dalje sa Marutom?

Jesam kako nisam imamo i dva mališana. Sad verovatno spavaju.

Malo je bio i razočaran odgovorom ipak mu je ona bila prva ljubav, osoba koja ga je naučila da uživa u trenutku a ne u idejama i fantazijama u dalekoj budućnosti. Ovaj odgovor je bio game over za njegov ljubavni život, jer beše se čuvao za nju da makar jedno bude čisto od greha.

Haj da vidim znaš li ti ovo spremit kako valja!

Znam kako ne znam saću ti pokažem! Hahaha!

Uzela je onaj komad mesa i presekla ga tako da ostane pola kile, a onda na još sitnije komade i na žar. Prevrtala ih je ona mlatarala njima palila, ono potpuni live preformance. Na kraju je sve gotove komade vešto pakovala u već spremljene drvene posude u kojima će poslužiti jelo.

A da tražio si specijalitet kuće koji je gle čuda vagyu tako da ću ti samo pojačati porciju.

Odsekla je još mesa ne mareći koliko i samo bacila na žar. Cela priprema je bila jako brza jer nije grilovala meso već spremala da bude rare što je za vagyu bio standard.

Uživaj, drago mi je da smo se videli ali sada moram da te napustim da nastavim sa poslom.

Drago je njoj dođavola. Sad mi se ni ne jede kad je iz njenih ruku.

Neizmerna ljubav pretvorila se u mrznju zavist i ocajanje. Jednostavno mu se zgadio dan i nije bio sposoban da sada uziva u hrani koju je porucio. Uzeo je po koji gutljaj vina a potom jedan komad mesa koji okusi ali ne proguta vec ispljune u salvetu. Stek je stvarno bio vrhunski kao sto se pricalo. Steta. Ostavio je na stolu pozamasnu svotu novca dovoljnu da plati racun i casti konobara uz porukicu da je baksis samo za njega. Otisao je iz lokala besan.