Dvorac zaboravljenog plemstva

Došla je do napuštenog dvorca koji izgleda poprilično jezivo naći , ali nju to ne plaši jer se navikla na mrak .Kreće brzo da joj se muti u glavi jer joj je potrebna infuzija , nije se oporavila pobegla je iz bolnice uz pomoć njenog prijatelja .Samo se popela na staru oronulu kapiju zamka sela je na vrh i naslonila se na mali zid .„Pitam se zašto sam došla ovde , ne sećam se , možda nisam želela da upropasti njihove mirne živote ".Samo je naslonila glavu na kolena i kreće otežano da diše .

Vraća pogleda na njega i samo ga gleda .Potvrdno klima glavom .Ustaje sa grane i skočila je pred njim .„Možeš ,ionako sam trebala da promenim zavoje ." Sela je na travu u poziciju za meditaciju .„Šta te je dovelo ovde , kod ovog zamka ,većina ljudi se obično plaši ovakvog mesta ".Kreće za zavrće rukave i tek sada se vide natopljene bandaže .

„Ne nemam dom.Sama sam od kada znam za sebe .Spavam gde stignem .A što se tiče ovih rana .Nemogu da se setim većinu razloga kako su nastale.Neke su od Igala je su mi bile zabodene nekoliko godina ,neke sam dobila kada sam bežala .Ali većina sećanja mi je u magli . Završio je sa prebijanjem i ona kreće da zagleda bandažu .

„Hvala ti na ponudi ,ali nemogu da pođem sa tobom .Ima dosta stvari koje trebam da otkrijem u vezi sede .A ovaj zamak me na neki doziva ,kao da sam nekada bila ovde .I neki glas .To mora nešto da znači .Hvala ti na pomoći i na ponudi ,ali misli da je bolje da se vratiš kući svojim roditeljima,da se brinu za tebe .Ustala je sa zemlje i krenula je da ulazi u zamak

Hodnik je masivan i dugačak sa veoma visokim plafonima koju su donekle celi .Sve hodnik je ukrašen nekakvim pločicama koji je poneke pokrila mahovina ili divlje bilje .Veliki polu kružni prozori koji su bili prljavi pokrivenim višegodišnjim slojem prašine kroz koje jedva prolazi malo mesečine i gotovo ništa ne osvetljava .„Ništa nevidim , moraću da nađem nešto da osetim prostoriju ,ali šta "?Kreće da traži nešto naokolo bilo šta .Odjednom se saplete na nešto i padne na zadnjicu.„Auć!!ŠTA JE OVO"! Saplela se na neku staru baklju koja izgleda da je pala sa zida .„Baš ono što mi je potrebno ".Uzima upaljač koji je uzela od Baija da to neskonta .Uputila se dublje u hodniku .

Odjednom kreće da je boli glava još neki nalet sećanja .Kreće da as hvata za glavu i pokušava da suzbije bol .„Šta hoćeš od mene glupi zamku "!Šeta se ovim putem već punih deset minuta jedino što vidi je mrkli mrak .Rešila je da malo sedne i odmori .Osetila je sa neko dolazi .Popela se na plafon i odlučila je da se pritaji u mraku .Čeka plen

Čeka plen kao panter koji vreba nedužno lane .Ovo joj vraća u vreme kada je živela u onom paklu .Pokušava da potisne sami pomisao na to .Čuje nekoga ,vidi neku figuru koja stoji u tami naslonjena na zid čeka da se opusti .To je to sada ga ima .Vadi kuani i zaskače ga sa leđa zarobljava mu ruke iza leđa dok ga je oborila na pod i drži mu kunai uz vrat .„Ko si ti odgovori mi brzo !!!"

Brzo vraća svoj kunai nazad u torbu .„Werte?!Šta kako ?!Nisam te očekivala .Izvini ako sam te prepala " Pomaže mu da ustane .I naslanja se na zid .„Kojim poslom ti ovde kod mene ".Ponovo je pustila da je mrak proguta .I čekala je da čuje njegove odgovore .Kao sa u ovoj prostoriji prolazi čitava večnost kao da je vreme stalo .

Samo izdiše .„Rane su mi dobro drže se , a što se tiče ovog mesta još nisam otkrila ništa osim polu natpisa polu zagonetke.Bilo je pisalo ..„Mesec je drugo sunce, njegova svetlost je putokaz kroz tamu".„I vidiš da smo sada u tami ,mada ja sam odrasla u tami tako da su moje oči naviknute na ovo , ali tvoje nisu ."

Taman kada je završio sa pričom uočila je da nešto na plafonu lagano svetluca .Ustala je i približila se mestu .Popela se i skinula je to .Bio je to dragi kamen nežno plave boje .Podigla ga je u visini svoje glave i krenuo je da emituje snop svetlosti koji pokazuje pravac .„Rešila sam zagonetku .Mesec je drugo sunce .Taj deo zagonetke se odnosi na ovaj kamen .A drugi deo zagonetke njegova svetlost se odnosi na mesečinu .A ovaj dragi kan emituje istu svetlost .Znači samo trebamo da idemo tamo gde nam pokazuje.

„Ako kamen kaže tamo ,oda moramo da idemo jer ne znam za tebe ali zbog nekog razloga osećam kao da me ovaj mrak jede polako."Kreće da zagleda vrata.„Ovo je čudno vrata nemaju kvaku ako i prošla što znači da nešto mora da pokreće mehanizam za otvaranje.Da li se plašiš mrka ?"

„Ja sam našla neku staru svesku kako mi se čini .Ali šta znači onaj deo zagonetke pokazujemo vam dalji put " .Okrenula se prema par foteljama , na malom stolu se nalazila sveća ,uzela je upaljač i upalila je .Te se tako lagano zavalila u jednu fotelju .„Sedi jer kako se čini moraće mi da čitamo kako bi smo saznali šta dalje .A šta si ti pronašao , kako se čini ovaj deo zagonetke nije nešto za tebe .A da što se tiče za ono izvini što sam te zamalo zaklala nisam imala loše namere ."Priča njemu i krene da čita.

„Pa bilo je smešno za većinu ali se on naljutio malo i krenuo da se pravda nečim ,ali se na kraju pomirio sa činjenicom da je bio nađen od strane mene .A što se tiče toga kako se osećaš kao oružje neosećaš ništa ,kao da si uključen ,jedino što ti ostaje je užasan osećaj na rukama kada je sve gotovo i to je to .Ništa što trebaš da iskusiš previše rano koa ja ,jer ja nemam šta da izgubim ".Uzma i okreće stranu .

Ne zna koliko je vremena prošlo od kada je krenula da čita svesku samo vlada tišina , Wert spava na kauču .„Ovo je čudno polansvwske je prazno ."Zatvara svesku i proteže se.„Ajde da vidimo tebe ,knjigo koja plašiš Werta više od smrti .Kaže da ima neku čakru na sebi ".Otvara knjigu i gle čuda prazna strana , sve su prazne .„Ako bi upotrebila čakru možda će se nešto desiti ".