Tipsy Dragon Inn

Kafana za pijanice ili prenoćište za putnike, sa odličnom lokacijom u samom centru Keona. Kako god se okrenulo Morimoto Inn predstavlja odlično mesto da se prezalogaji kvalitetna hrana, zalije nešto boljim pivom i prenoći u još udobnijoj postelji. .

"Hej mala daj i onima za šankom isto."

Malo pod dejstvom alkohola krenuo je opuštenije da priča. Verovatno još uvek ima posledica zbog stvari koje su mu se desile u poslednjih 48h. Nakon toga okrenuo se ka Jotarou.

"Moramo naći neko tako mesto, a meni više treba kovač ako postoji tako šta u ovom svetu."

Po još koji gutljaj i piće koje sam naručio beše okončano. Nije mi se više pilo, već sam imao želju da bolje upoznam lika koji je sedeo maltene tu do mene. Bio je misteriozan ali razumem ga, ipak ne bih ni ja prolivao dušu uz dve čaše alkohola totalnom neznancu. Opet, voleo sam trpati svoj nos tamo gde mu nije mesto, beše moj specijalitet te rekoh

"Scusa za pitanje ali, kako li si dospeo ovde?"

Ne želivši da ga formulišem brutalno iskreno, upitah ga za njegov ishod smrti, šta mu se desilo i tako te stvari. Više ćeš o čoveku da saznaš ako znaš kakav je borac bio nego glupavim potpitanjima.

"Aha tako znači. Ako nađemo kovača možda može da ti napravi nešto što bi povećalo silinu tvog udarca. Nešto što držiš na ruci."

Sve više i više informacija skupljao je o Jotarou. On mu je delovao zanimljivo, a takođe i jako tako da bi bila dobra odluka treirati sa njim.

Kako je uzeo gutljaj, tako se momentalno raspoložio. Oh da, bio je to pelinkovac. Nije baš isti kao i iz prethodnog života, ali suština je tu. Odmah je završio to piće i naručio drugo, samo da pristiže. U tom momentu konobarica dolazi sa dve čaše neke nepoznate tekućine i daje Cezaru i Vuletu pokazivajući ko je poslao. Vule je kliknuo glavom u znak zahvalnosti i nastavio je svoju rabotu.

Fina neka gospoda.

Dobacio je Cezaru dok nije čuo pitanje. A onda se opet onako kiselo nasmešio, kao i u hramu i promumlja.

Duga je to priča druže moj, nego, jesi se ti stambeno obezbedio, jer ja još nisam.

Izgovorivši to, popio je piće koje je dobio za dž, i nije mu se svidelo.

Kako je konobarica prišla i donela nam piće, prošao sam svojim dlanom po njenom kuku, govoreći

"Zahvali im se bella."

Na šta se ona slatko nasmejala, te odšetala od nas.

"Fina, fina."

Rekoh Vuli, te sam uzeo gutljaj pića koje smo dobili gratis. Nisam lud da odbijem nešto besplatno.

"Al izbor u pića im nije baš fin."

Nisam ni uspeo progutati te bih samo krišom vratio piće u čašu. Bljuzga neka gorka. Uzeo sam čašu popijene zove i ispio svega tri kapi što je ostalo, pokušavajući da sperem odvratan ukus iz usta, naravno neuspešno.

"Uhh.. Nabavio sam apartman u jednoj obližnjoj krčmi, nalik na ovoj samo malo pristupačnijoj što se tiče novca.

"Ako ništa drugo jedina ti je prednost što se sećaš kako treba trenirati i nećeš imati problema pri učenju tehnika koje si pre znao. Meni je pre svega potreban mač pa sve ostalo."

Ispio je još jeadn gutljaj svog pića i odložio čašu na sto. Kafana se sve više punila pa je postalo i zagušljivo dosta.

"Još po koje pa moram da idem"

Tipsy Dragon Inn kafana postala je poprilično jedno glasno mesto, a mesta je bivalo sve manje jer kako je svetla koje je dopiralo s prozora bivalo sve manje, tako je posetilaca bilo sve više. Hitomi se činio kao da je put do izlaznih vrata podugačak, a to je sve prouzrokovano nestpljivosti da što pre oseti zelenu travu pod nogama i možda ubere po koji cvrt iz iste, da ukrasi svoj udoban dom kome se uputila.

Kako je iskoračila iza vrata ovog mesta, bacila je pogled udesno i pičini joj se da vidi prelepo jezero negde u daljini. Bilo je kao nacrtano – baš u sred grada okruženo plavim i zelenim bojama, a iza gusta šuma koja se prostirala u nedogled...

Tako dakle, moraću i ja da potražim negde kad popijemo još po koju.

Kažiprstom desne ruke napravio je krug i time dao doznanja šankeru da ponovi turu. Nije inače bio pričljiv ali kad već ima društvo u potpuno drugom svetu, mogao je malo i da se otvori čisto da promeni neke rutine iz svog prethodnog života.

A ti si vidim neki gladak sa ženama, a?

Potom baci pogled na konobaricu koja je svojim zanosnim kukovima i crnom kosom jednostavno osvežavala ovu prastaru i prašnjavu kafanu.

Još jedna tura? Pomislih u sebi. Nabacio bih mali smeša, već je delovao kao obećavajući saveznik. Malo sam se razdražio posle odvratnog pića koje mi je servirano, te mi se tolerancija povćala. Naznačio bih konobaru da mi da isto što i njemu.

"Ako nas sledećih nekoliko tura ne ubije, ne znam šta će."

Pratio sam Vuletovo pitanje, te propratio pogled u konobaricu. Slatka mala, oduvek sam imao slabost na crnke. Nastavio bih

"Moglo bi se reći da volim da stvaram nove prijatelje gde god da odem."

Ispade malo više taktički nego što je trebalo da zvuči, ali istina je bila da sam voleo da imam poznanike oko sebe.

Popio je svoje piće do kraja ostavljajući praznu čašu na stolu. Zavalio se u stolici i sačekao da Jotaro završi sa svom cigaretom.

"Kad završiš mogli bi polako krenuti."

Buka oko njih je postajala sve glasnija a to ga je strašno nerviralo.

Video je da Jotaro žuri kako bi što pre završio sa svojom cigaretom. Nije planirao da svojim gestom da njemu do znanja da mu se žuri.

"Slobodno uspori ne žurimo se toliko."

Rekao je čekajući da ovaj na miru završi.

"Važi"

Uradio je isto sa svojim delom računa, a onda izašao.

Tako sam i pretpostavio.

Izgovorivši to, popio je piće koje mu je donetu veoma brzo. Uhvatio se za levi gornji džep odela i izvadio je kovertu. To je koverta koja je dobio na izlazu iz hrama. Može se reći da je to mala finansijka socijalna pomoć od ovog grada za novodošlice. Izvadio je par zlatnika i bacio ih je na šank. To je bila dovoljna suma za njegovo i Cezarovo piće, kao i da ona mala slatka konobarica i šanker popiju piće na njegov račun. Uvek je voleo da se rasipa bez obzira koliko mu mali ili veliki bejahu prihodi. Opšte je poznatu u njegovom svetu da kad Vule ima para, i kerovi šampite jedu.

Uzeo je svoj šešir sa šanka i kako ga je stavio na glavu, tako ga je lagano i blago podigao, klimnući glavu ka dole pozdravio je Cezara.

Noć polako pada. Moram se smestiti negde da ne bih spavao na klupi.

Znao je da će se on i Italijan opet sresti jednom u ovoj kafani.

Pa, do sledećeg viđenja.

Napravio je nagli okret od 180 stepeni i njegovo odelo koje je nosio na ramenima se uzdiglo kao plašt. Napusio je kafanu laganim koracima.

Noć je pala pala pala pala...

Nabacio sam osmeh na Vuletov gest, stvarno je bio zanimljiva persona, zaintrigirao me je na max i usput ostavio prostora da još puno o njemu naučim. Štaviše, ispio bih poslednju čašu dok je Vule izlazio iz krčme, malo glasnije doviknuo bih mu

"Arrivederci."

Izgleda da je bilo vreme i ja da odem. Nikakav prtljag nisam nosio sem nekolicinu novčića sa kojima možda ne bih ni uspeo sebi da platim piće. Štaviše, možda bih još malo zaveo konobaricu pa bi ona rešila tu nesuglasicu. Nebitno, šta je bilo bilo je. Pokupio sam se iz krčme i uputio dalje.

Susrela je na ulasku u kafanu neke ljude koji su izlazili, baš kada se ona spremala da je poseti.Jedan čovek posebno joj privuče pažnju. Podsetio je na njenog oca. Ali pre svega, njen tata nije bio pušač, a i nije definitivno mogao biti povezan ni sa jednim likom iz ovoga sveta u kome se našla nakon svoje nesvestice.
Hitomi je držala ujednačene korake do šanka, blago poskakujući uz ritam neke muzike koja se prrigušeno čula. Očima je šaralo po prostoriji razmišljajući o detaljima koje bi mogla nacrtati kasnije. Nakašljala se, pre nego što je izdala svoju porudžbinu. I glas joj je bio drugačiji nego pre – ne znam da li sam to pomenula – i način i na koji se kreće takođe ali osnovno- duša je ista ostala.

-Zdravo! Dobro jutro! Mogu li dobiti još jednu „energetsku bombu“? Idem samo da se umijem još jednom, da ne uplašim još neke posetioce. – reče Hitomi šankeru, našalivši se.

Hitomi nikada nije umela da obuzda veselo blebletanje, koje je mislila da je nasledila od svoje majke. Okej, morala je da nauči da komunicira normalno, i to vrlo brzo. Ako ništa, makar je mogla da razume situaciju u kojoj se našla i saznanje da nije jedina. Mogla bi napisati čak i neku zanimljivu knjigu o ovome, ali za početak je i vođenje dnevnika bilo dovoljno. Sećanja su za sada sve što je posedovala. S takvim mislima vratila se iz kupatila nakon što se „doterala“ popila još jedan napitak, platila račun i zahvalno odšetala iz kafane.

Šetnja kroz grad u potrazi za mestom na kojem bi mogao da igra poker poprilično ga je umorila. Svratio je do kafane u kojoj je već bio sa Jotarom pre nekoliko dana kako bi odmorio malo, a možda i načuo neke interesantne priče. Odmah je za šankom naručio piće i seo kako bi ga popio. Trebalo mu je neko vreme posle kojeg je poručio jos jedno. Ispio je i to nakon par gutljaja, platio i zaputio se ka ulicama.

Nije mu dugo trebalo, trčećim korakom vapeći za pivom stigao je do Tipsy Dragona. Nedelju dana bez alkohola, vala zaslužio sam jedno dve krigle, zar ne? Ulazeći u Inn, on beše poluprazan. Jednim diskretnim namigom bih dao do znanja konobarici da dodje. Seo sam za sto blizu svirke, te čekao konobaricu.

Upao je u kafanu kao žedna furija. Veče je bilo taman za razbucati se kao stoka. Sad kad malo bolje razmisli, od kad je u ovom gradu nikad nije otišao negde sa namerom da se napije, a ovo je taj trenutak. Uleće, gleda, i spazi Cezara.

Mala, sve što je on uzo daj i meni i kreni da sipaš još jednu turu.

U medjuvremenu konobarica mi je donela pivo, a život saputnika. Vule se pojavio sa onim pivom koje sam sebi obećao na putu do ovde.

"Moj čovek"

Pozdravih se sa njim, al nisam uzeo gutljaj piva, čisto iz bontona. Ako pijemo, pijemo zajedno a ne ko pička sam da ispijam

"Otkud tebe?"

Pita glupo pitanje, obojica su znali njihov razlog slučajnog sastanka.

Šta otkud mene, što me to pitaš. Jel ne smem?

Rekao je to šaljivog tona. Seo je pored Cezara i odmah uzeo kriglu u desnu ruku a levom je stavio šešir za šank. Kako je on ušao, kafana kao da je dobila neku novu boju i atmosferu.