Jin se blago nakloni pred čovekom koji im je upravo odobrio ulazak u ovo prelepo utočište. Onom ko je znao da čita govor tela biće jasno da ovaj naklon nije bio demonstracija poniznosti, već dubokog poštovanja, jednom rečju - rispekt. Ni sam čovek nije bio svestan koliko će ova dozvola značiti sredovečnom Kuroyuriju.
Mrki pogled naboranog potomka Kuroyuri loze opet se našao na Swatsuu-ovom licu. Činilo se kao da ga ovaj skenira, pažljivo analizirajući ono što se da videti golim okom. Neočekivani saborac na putu mogao bi biti od značaja, ali morao je biti pažljiv jer bi samo naivna budala pristupila potpunom strancu ovako otvoreno. Budala ili možda lukavi lisac prikrivenih namera? Vreme će pokazati. Kako bilo, Jin je odlučio da ostane, poput pantera, na prstima sve vreme.
Skrenuo je pogled ka monumentalnoj kapiji dok je govorio, obraćajući se Swatsuu: "Dozvolu smo dobili, nema potrebe da trošimo vreme i gulimo tabane bespotrebnim stajanjem ovde. Pođimo." reče Jin i odlučno krete ka srcu sela.