Takigakure Gate

Baš pod mestom gde se jedan omanji vodopad obrušava i krivudavo nastavlja svoj tok ka istoku diže se tori kapija sela skrivenog u vodopadu. Vrata su otvorena za sve sa dobrom namerom, i selo rado prima nejake i one kojima je zaštita potrebna. Kapiju okružuju studene zidine, ali selo kreće odmah za njom - znak neustrašivosti pred onima dovoljno naivnim da okušaju svoju snagu rušilačkim namerama.

Došao sam do granice i prijavio da idem na misiju nakon čega sam prolazeći kroz istu razmišljao o tome kakva li će ovo misija da bude na kraju ispašće samo obična misija zar ne,bar se nadam nisam dugo izlazio iz sela pa mislim da ću ovo obaviti kako tako sve sam stariji i stariji a moje veštine polako počinju da zakazuju *Hugomecu je ozašao iz sela i zaputio se ka mestu gde mu je misija*

Nakon naporne misije vratio sam se u svoje selo ulazivši u njega pitao sam se zašto su bila samo dvoica pirata među onima koje sam sredio kao i zašto me niko nije jurio od pirata sve su to pitanja za neki drugi put prvo moram da se odmorim kod kuće i da malo pojedem nešto umirem od gladi.*Hugomecu ulazi u selo*

Stigao sam na kapiju sela sa osećajem uzbuđenja i odlučnosti. Bio je to moj prvi zadatak kao genina, i bio sam spreman da dam sve od sebe. Jedan od jounina, visok i ozbiljan nindža, stajao je na kapiji i čekao me. Kada me je ugledao, klimnuo je glavom i prišao bliže.

"Yasgar, drago mi je da si stigao tako brzo," rekao je. "Imamo hitnu situaciju koja zahteva tvoju pažnju." Pružio mi je svitak sa detaljima misije koju je trebalo da završim.

Pogledao je na kartu koju je držao, zatim je predao meni. "Pregovori su trebali da se odviju u podnožiju Yadonichi planine, pa smatramo da se ta dva bandita nalaze negde na planini. Očekujemo tvoj povratak kroz dve nedelje, a ako se situacija zakomplikuje, bićemo spremni da pružimo podršku."

Duboko sam udahnuo, osećajući težinu zadatka predamnom. Klimnuo sam glavom u znak razumevanja i zahvalnosti.
"Hvala vam na poverenju," rekao sam. "Učiniću sve što je potrebno da misija bude uspešna."


Stavio sam kartu i svitak u torbu, proverio opremu još jednom i zaputio se ka istoku. Znao sam da je većina izgovorenih reči samo fraza i da vervatno pomoć neću dobiti na vreme, zato nisam ni planirao da se oslanjam na nju.

Kako je vreme polako proticalo Fumetsu je imao zadatak za obaviti. Zadatak je bio od krajnje vaznosti i on ga je morao uraditi po svaku cenu spreman da nastavi dalje.

Polako se priblizio Kapijama Sela. Jasno su se culi zubori vodopada i cvrkut ptica dok je on u ove popodnevne sate polako dosao do izlaza iz grada.

Smireno bih prisao i predao bih svoja dokumenta strazarima sa Nalaogom za obavljanje misije koja se morala zavristi po svaku cenu. Misija nije bila nesto zahtevna ali bi donela dobar doprinos sleu.

Nakon sto su strazari pregledali i overili dokumente Fumetsu bi polako prosao kroz kapije i nastavio bi u beli svet da obavi zadatak koji mora uciniti

Konačno, posle iscrpljujućeg putovanja, vratio sam se nazad u selo. Osećaj olakšanja i zadovoljstva preplavio me je dok sam posmatrao poznate obrise koji su se uzdizali na horizontu. Misija je bila uspešno obavljena, a umor koji sam osećao bio je znak napornog rada i posvećenosti koju sam uložio.

Dok sam se približavao kapiji sela, zaustavio sam konja i polako sjahao. Stajao sam na trenutak, osećajući tlo pod nogama i puštajući osećaj postignuća da me obuzme. Pogledao sam prema kapiji, gde su stajali stražari koji su prepoznali moj dolazak. Pozdravili su me sa poštovanjem, što mi je dalo dodatni podstrek da nastavim dalje.

Nastavio sam dalje, prolazeći kroz kapiju i ulazeći u selo. Umor me je stizao i rešio sam da je vreme da odem kući i odmorim.

Nakon uspešno završene misije hodao poznatim stazama koje su ga vodile natrag ka selu skrivenom u vodopadu, Takigakure-u. Dok je prilazio kapiji, gde se jedan omanji vodopad obrušavao i krivudavo nastavljao svoj tok ka istoku, osetio je dubok osećaj olakšanja i zadovoljstva. Biti kod kuće značilo je mnogo nakon dana ispunjenih izazovima.

Tori kapija, obeležje sela, stajala je impozantno i ponosno. Vrata su bila otvorena, kao pozivnica za sve one sa dobrim namerama. Selo je bilo poznato po svojoj gostoljubivosti prema nejakima i onima kojima je zaštita potrebna. Iako su ga studene zidine okruživale, selo je odmah za kapijom nudilo utočište, kao znak neustrašivosti pred potencijalnim napadačima.

Dok je prelazio prag kapije, njegovi koraci su postajali lakši. Osećao je miris sveže mahovine i čuo umirujući zvuk vode. Bio je spreman da se odmori i obnovi svoje snage. No, nešto ga je nateralo da zastane. Ispred njega je stajao Takikage, Genji, vođa sela, ali nije izgledao kao obično.

Genji je bio vidno izmoren, očigledno iscrpljen od neke nedavne, naporne borbe. Njegovo lice je bilo prekriveno tragovima borbe, a njegove oči, iako odlučne, odavale su umor koji je osećao.

Ubrzao je korak, prilazeći svom vođi s poštovanjem. - Lorde Genji. - pozdravio je, blago se naklonivši.

"Ne izgledas bas najbolje, bitno da je glava na ramenima." - odlucio je da se malo nasali sa njim, posto ocigledno nije bio u dobrom stanju.

Stigavsi do kapije sela vrata su bila otvorena.Te sam zakoracio u selo ali ispred kapije je dosao strazar i zamolio me je da odem na jednu misiju za jednog ninju jer je u bolnici pa da uradim za njega.Razmisljajuci o tome nisam imao nista da radim te sam pristao strazar mi se zahvalio i krenuo sam ka misiji.

Proslo je vec neko vreme od kad je otišao, burne stvari su se izdešavale na njegovom putu natrag, ali napokon mu je bilo drago što se vratio nazad u jednom komadu, nije verovao da će to pomisliti ali nedostajalo mu je sedenje i lenćarenje u kancelariji radeći papirologiju, sa po kojom cigaretom sa vremena na vreme, gledajući sa prozora na okolne vodopade koji su se spuštali sa planina koje okružuju čitavo selo, to mu je davalo potreban mir i lepotu u pogledu. Kako se približavao kapiji, nije imao masku na svome licu, time su ga ostali mogli prepoznati, stražari su ga gledali začuđenim pogledima, nisu navikli da ga vide u ovako izudaranom i neurednom izdanju. Slučajnim okolnostima na kapiji je zatekao Yashina, koji se odnekle vračao selu, imao je malo čudan pogled na svome licu, verovatno od toga kako je Genji izgledao u tom momentu.

-Nije tako loše kao što izgleda...veruj mi...-

Odgovorio mu je sa blagim osmehom na svom licu dok mu se približavao, pružajući mu ruku u znak bratskog pozdrava.

-Šta se sve izdešavalo dok me nije bilo?-
 

Stegnu mu je ruku, osećajući čvrst stisak svog vođe uprkos njegovom iscrpljenom stanju. Pogled mu je bio pun poštovanja i brige.

Pa, bilo je nekoliko manjih sukoba na granici, ali ništa što naši nisu uspeli da reše, - odgovorio je, odmah prelazeći na bitne informacije.

Bio sam u Akumetsu gradu, obavestio sam ih da je sav potreban novac za vracanje duga spreman za transport. Bili su izuzetno zadovoljni i oformili smo operativnu jedinicu izmedju njih i našeg sela kako bi poboljšali odnose.

Zadrzao je kratak trenutak tišine, da bi dodao - Imaš pravo na odmor, Lorde Genji. Zaslužio si ga. Ali, čini se da su vremena takva da nemamo mnogo mira.

Kada sam stigao nazad kapija je bila otvorena.Javio sam se strazarima i kreno nazad u selo misleci koliko sam gladan i da bi mogao nesto da pojedem kada se vratim u selo.

Osećao je veliku čvrstinu Yashinovog stiska na svom dlanu, pokušavajući da ne pusti suzu od bola, jak neki momak, mislio je.

-Gle čuda, izgleda da nisam jedini sa dobrim vestima...Manji sukobi su neizbežni, ali važno je da naši ljudi ostaju snažni i nepokolebivi, to savezništvo sa Akumetsuom će nam jako dobro doći u ovim teškim vremenima, dobro obavljeno...tvoj trud neće biti zaboravljen, daću ti sav spreman novac kako bi mogao da im ga udeliš-


Obojica su popustili stisak i povukli svoje ruke

-Što se tiče mog dela priče, imam veoma bitne vesti da ti saopštim Yashine...-


Zastao je na trenutak, vadeći jednu iz svoje pakle koja se nalazila u njegovom dzepu, na trenutak je povukao dim a zatim prozborio.

-Dva najjača člana Uzumaki organizacije...Sanna Uzumaki i Kiyoshi Uzumaki...-


 Napravio je malu pauzu u kojoj se mogla osetiti tenzija u vazduhu, nakon čega je nastavio, pričao je tako da ga samo Yashin može čuti.

-Obojica su mrtvi... Esau i ja smo ih uspeli savladati, isto kao i saznati veoma bitne informacije, kako do pripadnika svih članova njihove organizacije tako i do lokacije njihovog skrovišta...-
 
Povukao je jedan dim sa velikim kezom na svom licu, znao je da će Yashina ovo ostaviti bez teksta, jer je ovo bila velika pobeda za selo posle dugo vremena, nakon što je izgovorio te reči iz svog dzepa izvadio je mali svitak u koji je tokom putovanja zapisao sve bitne informacije, otkopčao ga je i svitak se kontrljajući otvorio u njegovim rukama.



-Budi spreman Yashine, uskoro ih možda i posetimo, imam osećaj da ovom ratu još nije kraj-


Krenuo je putem ka Kage zgradi i domahnuo mu je rukom

-Pođi sa mnom, dodeliću ti ono što Akumetsu grad traži-
 

Rekao mu je dok je krenuo putem ka Kage kancelariji, video je da je Yashin ostao pozitivno iznenađen posle svih ovih vesti stajajući smrznut na svom mestu.

Konačno, posle iscrpljujućeg putovanja, vratio sam se nazad u selo. Osećaj olakšanja i zadovoljstva preplavio me je dok sam posmatrao poznate obrise koji su se uzdizali na horizontu. Misija je bila uspešno obavljena, a umor koji sam osećao bio je znak napornog rada i posvećenosti koju sam uložio.

Dok sam se približavao kapiji sela, zaustavio sam konja i polako sjahao. Stajao sam na trenutak, osećajući tlo pod nogama i puštajući osećaj postignuća da me obuzme. Pogledao sam prema kapiji, gde su stajali stražari koji su prepoznali moj dolazak.

Nastavio sam dalje, prolazeći kroz kapiju i ulazeći u selo. Poznati prizori i zvuci ispunjavali su me osećajem doma. Bio sam svestan da me čeka još posla, ali sada je bilo vreme za odmor i relaksaciju. Hodajući ka svojoj kući, razmišljao sam o svim lekcijama koje sam naučio tokom ove misije. Svaka prepreka i izazov bili su deo mog rasta i razvoja kao shinobija. 

Sa velikom pažnjom slušao je Genjijeve reči. Bio je zadivljen činjenicom da je Genji uspeo da ih pronađe i pobedi. Ovo je bila izuzetno važna vest za selo i razlog za veliko slavlje. Oni su bili glavni izdajnici koji su značajno oslabili selo i ostavili duboke rane na svim stanovnicima.

Pažljivo je proučavao informacije iz skrola koji je Kage razvio pred njim, shvatajući da će ovo imati ogroman značaj za budućnost. Nije sumnjao da će neko iz klana Yamanaka uspeti da dođe do ovih podataka nakon pobede nad članovima Uzumaki organizacije.

"Dakle, pravda ih je stigla brže nego što sam očekivao. Čestitam, iako sam želeo lično da se obračunam s tim bednicima“ - zastao je na trenutak, sa izraženim osećajem zadovoljstva na licu. "Ko zna da li su još uvek tamo, svakako bi trebalo što pre da proverimo.“

U trenutku kada je hteo da krene, pojavio se jedan od shinobija sela, vidno zadihan. Po sećanju, to je bio Reiya, Jonin. Video ga je na nekoliko sastanaka do sada. Glava koju je doneo bila mu je poznata, pa je izvadio bingo knjigu da se podseti o kome se radi. Nakon kratkog vremena, prepoznao je shinobija – bio je to Saburo iz klana Yuki, jedan od najjačih samuraja u svetu. Njegova glava je bila visoko cenjena. Ponosan na mladog shinobija, uzeo je glavu, zamotao je i spakovao u torbu.

"Čestitam, dobar ulov. Biće nešto od tebe, mladiću. Možeš se vratiti svojim obavezama. Slobodan si“ - reče, bacivši pogled prema Genjiju kao znak da je vreme za pokret prema Kage zgradi.

Stigavsi do kapije posle uspesne misije.Te je prosao kapiju i usao u selo i cuvar mu je prisao i zahvalio mu se sto mu je ucinio uslugu:

 Nema problema (sa osmehom)

(Hajde brate umoran sam ja odoh spavati sto se tice mene)

(Aj laku noc)

(Laku noc)

Te je Wertzuir krenuo ka svojoj kuci laganim koracima.

Stigavši do kapije sela, video sam čuvare kako stoje na svojim pozicijama, budno motreći na svaki pokret. Prišao sam im odlučno, spreman da ih obavestim o svojoj misiji.

"Dobro jutro," pozdravio sam ih. "Yasgar, chunin. Idem na misiju prema uputstvima starešina sela."

Čuvari su klimnuli glavama, prepoznajući me i potvrđujući moje reči. "Srećno, Yasgar," rekao je jedan od njih. "Budi oprezan."

"Hvala," odgovorio sam, prolazeći kroz kapiju i izlazeći iz sela.

Preda mnom se prostirao put koji je vodio ka lokaciji naznačenoj na mapi. Sa svakim korakom osećao sam kako adrenalin raste, ali i odlučnost da uspešno obavim zadatak. Sunce je već bilo visoko na nebu, obećavajući dan prepun izazova.

Koračao sam stazom, fokusiran na misiju koja je bila predamnom, spreman da se suočim sa svim preprekama i opasnostima koje me čekaju.

Stigao sam do Tori kapije sela skrivenog u vodopadu, svestan da je moja nedeljna misija uspešno završena. Ušao sam u senku koju je pravio vodopad, osećajući hladan povetarac koji je nosio miris vode i zvuke padajućeg brzaka. Tori kapija je stajala impozantno ispred mene, otvorena i dobrodošla svima koji su dolazili sa namerom dobre volje.

Pružio sam ruku čuvaru kapije koji je stajao pored ulaza. "Yasgar, chunin, vraćam se sa misije," rekao sam, sa jasnim tonom koji je odražavao moje samopouzdanje i zadovoljstvo uspešnim izvršenjem zadatka.

Čuvar je klimnuo glavom u znak prepoznavanja. "Dobrodošao natrag, Yasgar. Selo će biti srećno zbog tvog povratka."

Ušao sam kroz kapiju, ponovo se osećajući kao deo svog sela nakon nedelje provedene izvan njega. Pogledao sam prema poznatim putevima koji su vodili do centra sela, odlučan da se odmorim, obavestim starešine o rezultatima misije i pripremim za sledeće izazove koji budu dolazili.

Zvuk njegovih koraka prolazio je kroz ambijent dok je prilazio bliže kapiji,nova misija nove avanture. Prošao je pored čuvara u znaku poštovanja a zatim izašao kroz kapiju. Nova misija gdje se trebao suočiti sa bandom genina koji unštavaju mir sela.
Ništa što on ne može da sredi.
"Oni koji ne poštuju zakon..su oni koji nemaju pravo sebe zvati šinobijima."
Prošao je kroz kapiju i izašao iz sela.

Prošlo je nekoliko dana od kad se vratio u selo nakon burnih borbi, trebalo mu je neko vreme zaceliti svoje rane pre nego što bude opet mogao da ode na dalek put. Za to vreme rešavao je svoje uobičajene obaveze sa papirologijom kao i uvek. Dok je koračao kroz kapiju sela ogrnuo se svojim ogrtačem i mahnuo stražarima sa kapije

Potom je izvadio masku iz svoje torbice i stavio je na lice, maska zajedno sa ogrtačem ga je činila neprepoznatljivim za neželjene poglede koji vrebaju na svakom koraku njegovog puta.

#card623

Nije mu mnogo trebalo da obavi svoju misiju i likvidira vođu jedne banditske grupe, te se brzo vratio opet na kapiju sela. Koračao je dok je gledao okolne vodopade kako se spuštaju sa planina, to mu je bio pogled koji mu nikad neće dosaditi. Skinuo je svoju masku sa lica, zajedno sa ogrtačem koji je bio oko njegovog tela kako ne bi bio prepoznatljiv onima koji ne treba da ga vide, u tom momentu prišla su mu dva stražara sa kapije

Jedan od stražara: -Lorde Genji, imamo jako važne vesti za vas, čekaju vas u kancelariji, požurite...- 

Iznenadio ga je malo njihov raport, nije mogao da pretpostavi šta je toliko bitno ali mu je to udarilo čežnju da 

što brže to i sazna

-Jasno...cenim tvoju odgovornost vojniče-


klimnuo mu je glavom i potom nastavio ka kancelariji.

Stigavsi do kapije pozdravlja strazara a I strazar njega I upita ga gde ide? Wertzuir je rekao neki zadatak ima nista spec.Strazar je rekao da moze da prodje nije hteo da gleda pismo jer mu veruje.Wertzuir je prosao kroz
Kapiju I zaputio se ka mestu gde treba biti.

Približavajući se kapiji sela stražar me je upitao zašto izlazim ja sam mu samo pokazao pismo koje sam dobio od kagea i stražar me je pustio stavivši pismo u unutrašnji džep ispod crvenog kimonoa nastavio sam dalje ka oblasti u kojoj je rečeno da će da se okupimo koliko sam shvatio tamo će da budu i šinobiji iz drugih mesta pa moram da budem oprezan
*Hugomecu izlazi i kreće se ka mestu gde se odigrava ovaj čudesan događaj*

Stigao sam pred kapiju sela, gde su me čuvari srdačno pozdravili. Jedan od njih mi je pružio još jedan svitak sa dodatnim informacijama o misiji. Brzo sam ga otvorio i pročitao, pažljivo upijajući svaku reč.

"Važno je da stigneš tamo što pre, Yasgar," rekao je čuvar.

Klimnuo sam glavom u znak razumevanja, zahvaljujući im na informacijama. Pored kapije me je čekao konj, spreman za put. Uzjahao sam ga sa lakoćom, osećajući kako snaga životinje prelazi na mene.

 Okrenuo sam konja prema izlazu iz sela i ubrzao korak. Sa svakim zamahom konjskih kopita, udaljavao sam se od poznatog ka nepoznatom.

Orzek je vrlo brzo došao do kapije sela te je i prošao kroz nju bez puno čekanja kako bi što pre stigao na misiju na koju je pozvan. Uputio se ka zamku Nayomi na nekakvu misiju po pozivnici Nota Zenoa.

Dolazeći do kapije sela skrivenog u Vodopadu, osećao sam umor, ali i želju da se što pre suočim sa izazovom koji mi je zadat. Kako sam se približavao, misli su mi se vraćale na sve što sam saznao o Noti Zeno i njegovoj misiji. Kraljevstvo koje je istraživao, Muraso kontinent, i njihovi Seiki kocke predstavljali su potpuno novu vrstu moći koju nisam mogao ignorisati.

"Dobrodošao nazad, Yasgar," rekao je jedan od čuvara propuštajući me unutra.

Konačno posle gotovo dve nedelje od kada sam krenuo na misiju zakoračio sam opet unutar sela. Nisam želeo da gubim vreme pa sam se odmah zaputio ka svojoj kući ne bi li spremio sve potrebno za put, a usput se i odmorio.

Stigavši do kapije sela skrivenog u Vodopadima, osetio sam treptaj uzbuđenja u stomaku dok sam posmatrao velika drvena vrata pred sobom. Kapija je bila impozantna, čuvari na straži spremni da me propuste. Sa sigurnošću u koracima, prišao sam i pozdravio čuvare.

"Yasgar, shinobi sela skrivenog u Vodopadima, spreman za svoju prvu misiju," rekao sam sa samopouzdanjem u glasu, pružajući im pismo koje je potvrđivalo moj angažman.

Čuvari su proverili dokumenta i nakon kratkog trenutka, klimnuli su glavama u znak odobrenja. Vrata su se otvorila predamnom, otkrivajući put ka mom prvom zadatku. Svestan značaja trenutka, izašao sam kroz kapiju, spremajući se da se suočim sa svim što mi je predstojeće u ovom novom poglavlju mog putovanja kao shinobija.

Nakon dugog odsustva,Rikuto se napokon vratio poslje dugog putovanja.
Bio je umoran i iscrpljen od konstantne borbe od čunina,genina i svega što se može naći.
Ugledao je iste one čuvare kao i uvijek,koji su sa ponosom stajali i čuvali kapiju.
Rikuto je podigao ruku i pozdravio ih te se kapija podigla i on je ušao.
Bilo je dugo otkad nije bio ovdje.

Orzek je nakon svoje misije dosao na kapiju sela kako bi se vratio u selo i kako bi bio na sigurnom. Prosao je kroz kapiju i zaputio se ka operacionoj sali gde je bio pozvan od strane sannina sela Yashina.

Wert je stigao do kapije posle zadatka pozdravio se sa strazarom sa kojim se susrece skoro svaki put kada ide na misiju ili kad se vrati nazad u selo.Odlucio je da ode do kuce da se istusira jer je bio prasnjav kretao se dalje od kapije polako su mu se tragovi gubili kako se udaljavao.

Dok je stajao kod kapije neka želja da uradi još jednu misiju ušla je u njega. Pogledao je u repertoar sa misijama i vidio jednu B rank msiju. Biće taman da se malo više isproba u borbi i da trenira u slučaju da naleti opet na neprijatelja. Pozdravio je čuvare sa kojim se susreo i izašao napolje u divljinu.

Dobio sam poziv za misiju. Spremio sam se i došao sam ispred kapije sela. Javio sam se čuvaru i on mi je otvorio kapiju.  Još jednom sam provjerio da li mi je sva oprema tu, izašao sam iz sela i krenuo sam prema svojoj destinaciji.

Dolazi do velike kapije pune malih sitnih detalja svuda po kapiji koje jos vise ojacavaju energiju ovog sela gd eje cuo da ima dosta lepoh devojaka.Uglavnom je Shintaro ljubitelj knjigili ti casopisa o zenama a i sam ih nekad pise pa je zato dosao ovde kako bi mogao da ima vecu inspiraciju.

Cak je i jedna poznata zena koja je u Shintarovim snovima odavde pa je jedva cekao da se pridruI selu.Voleo je zenske vise od svega a sanjap je jos kao mali da seta neku gospođu pored njega pa je zato postao shinpbi jee je mislio sa će se žene vise paliti na njega.

Prisao je do vrata dok je osecao mali miria zena iza njih i zarodovao se kako ce konacno upiznati lepe zene.Sav srecan ulazi u selo iza kapija i krece setati po ulicama grada dok gleda neznance svuda oko sebe i uziva u onome sto vidi.

Stajao sam na kapiji sela, gledajući prema severu. Osećao sam da je vreme da krenem dalje, da napustim sigurnost sela i potražim nove izazove. Nebo iznad mene bilo je prekriveno gustim oblacima, što je dodavalo dodatnu težinu mom odlasku. Prošao sam kroz kapiju, odlučan da se suočim sa svakim izazovom koji me čeka. Vetar je nosio miris borova i hladnoću koja je obećavala grubu avanturu. Otpozdravio sam čuvare na kapiji i kroz par hitrih koraka postao sam samo tačkica u njihovim očima koja se spajala sa horizontom.

Stajao sam pred kapijom sela, osjećajući težinu koju nosim. Fumetsuovo beživotno telo ležalo je ispred mene, prekrivač od tkanine prebačen preko njega. Čuvari, obučeni u svoju standardnu opremu, odmah su primetili ozbiljnost situacije.

"Predajem ovo telo vama", rekoh, s ozbiljnošću u glasu. "Obavite što je potrebno i postarajte se da bude pravilno tretirano. Obavestite svog nadredjenog o svemu što se dogodilo."

Čuvari su klimali glavom, već pripremajući se da preuzmu telo. Moja misija ovde bila je gotovo završena, ali bio je još jedan važan korak.

Okrenuo sam se i krenuo ka kancelariji Kagea. Iako nisam imao prilike da se zvanično upoznam sa Kageom, znao sam da je to ključna osoba u selu. Sada je vreme da se sastanem s njim, izložim rezultate svoje misije i saznam šta me očekuje u budućnosti.

Dok sam hodao ka kancelariji, osećao sam uzbuđenje i blagu trnce kako struje niz kičmu. Srce mi je brže kucalo, spreman za razgovor sa Kageom i za sve što bi moglo uslediti.

Stajao sam u senci velikog drveta nedaleko od kapije sela, izbegavajući sunce koje se već visoko vinulo na nebu. Jutarnja oblačnost se razišla, ostavljajući plavetnilo i toplotu koja se polako širila preko zemlje. Miris svežeg zelenila me je ispunjavao dok sam posmatrao kako se seljani užurbano kreću svojim putem, ali moje misli bile su usmerene na misiju koja nas čeka.

Dok sam čekao svoje saborce, izvadio sam flautu iz torbe i počeo da sviram tihe, umirujuće tonove. Zvuci su se stapali sa povetarcem, noseći sa sobom neku vrstu smirenja koje mi je uvek bilo potrebno pre važnog zadatka. Dok sam prelazio prstima preko hladnog metala, melodija je postajala moj način da se fokusiram, da usmerim misli na ono što nas čeka.

Kapija je bila mirna, i dok sam tako stajao u senci, osetio sam prisustvo dvojice novih saboraca koji su se približavali. Nisam ih još video, ali njihov dolazak je bio neizbežan, baš kao i zadatak pred nama. Spustio sam flautu, dozvoljavajući poslednjem tonu da odjekne u vazduhu pre nego što sam se potpuno okrenuo prema selu, čekajući da se pojave.

I konacno stigoh do kapije. Dje su mi saborci?Aa eno ih ispod drveca.
”Dje ste momci, jeste li spremni za misiju? Nemojte mi zamjerit malo kasnim morao sam da pripremim oruzje za misiju dugo je stojalo u kutiji. Pa kad krecemo?”
I konacno je doslo vrijeme da krenem na prvu misiju malo sam u neizvjesnosti al stabude bice.

Nasmešio sam se prvom saborcu koji mi je ponudio deo svog sendviča. "Hvala ti, ali nisam uzrujan, samo se pripremam za zadatak," odgovorio sam smireno. "Akina još nije stigao, ali bi trebalo da se uskoro pojavi."

Dok sam to govorio, ugledao sam drugog saborca kako nam se približava. Pozdravio sam ga blagim klimom glave, dok sam gledao kako se i on sprema za misiju. Obojica su delovala uzbuđeno, bar se meni tako činilo, što je bilo i očekivano s obzirom na to da im je ovo prva misija.

"Kao što sam već rekao," počeo sam, gledajući ih obojicu, "krećemo severno od sela. Naša destinacija je u blizini Akumetsu grada, s kojim smo trenutno u savezništvu. Prolazićemo pored njihovih teritorija, ali naš cilj je dalje, na poluostrvu Sato Mana."

Pauzirao sam na trenutak, gledajući u njihove oči kako bih se uverio da su razumeli ozbiljnost zadatka. "Naša misija je špijunskog karaktera. Cilj nam je da prikupimo informacije o sumnjivom cevovodu koji se gradi na poluostrvu. Ovo nije borbena misija. Potrebno je da ostanemo neprimećeni i da delujemo tiho. Naša prednost leži u tome što možemo da se krećemo diskretno i da prikupljamo informacije bez izazivanja sumnje."

Naglasio sam poslednje reči, kako bi shvatili važnost diskrecije. "Moramo biti na oprezu, iako verovatno neće doći do sukoba. Ali ako situacija to zahteva, moramo biti spremni da se povučemo i prenesemo informacije nazad u selo. Vaši životi su važniji od bilo koje informacije."

"Ako ste spremni, krenimo." rekao sam to i zaputio se ka izlazu iz sela klimajući glavom ka dvojici čuvara kapije.