Takigakure Gate

Baš pod mestom gde se jedan omanji vodopad obrušava i krivudavo nastavlja svoj tok ka istoku diže se tori kapija sela skrivenog u vodopadu. Vrata su otvorena za sve sa dobrom namerom, i selo rado prima nejake i one kojima je zaštita potrebna. Kapiju okružuju studene zidine, ali selo kreće odmah za njom - znak neustrašivosti pred onima dovoljno naivnim da okušaju svoju snagu rušilačkim namerama.

Došao sam pred kapiju sela okruženog vodopadima. Gledam okolo da vidim ima li mog saborca, Managawe. Vidio sam ga kako čeka. Ovo mu je prva misija, pa je očekivao da će malo da kasni. Mahnuo sam mu da priđe.

Managawa, krećemo.

Rekao sam to i krenuo prema kapiji.

Nakon kratkog hoda, i razgovora, Managawa i ja došli smo pred kapiju sela. Rekao sam čuvarima da nam otvore kapiju da bi smo išli na misiju. Otvorili su nam kapiju i nas dvojica smo izašli iz sela vodopada. Krenuli smo na našu misiju.

Nakon zavrsenog eventa, uspesno sam se vratio u svoje selo. Ovaj put, nisam putovao sam. Putovao sam sa Ozakijem.

Stigli smo Ozaki.

nakon sto sam rekao, sta sam imao. Uputio sam se dobro poznatim putem,

Ozaki, otisao sam. Moram dobro da se odmorim, ovi kreveti na shinobi kvalifikacijama su bili uzasni. Nadam se da se ne ljutis. Svrati nekad.

Nestao sam iz Ozakijevog vidika, brzim pomeranjem kroz zgrade.

Nakon nekoliko dana putovanja, napokon se približavam kapiji moje otadžbine. Ruke su mi prebačene iza glave, a koraci lagani, dok misli lutaju ka momentima s kvalifikacija. Čisto gubljenje vremena, pomislim, i slegnem ramenima dok se sećanja vraćaju na te scene… besmislene borbe, takmičenje bez suštinske vrednosti. Kako se primičem kapiji, pogled mi se zadrži na stražarima. Oni su me primetili, ali umesto da postavljaju pitanja, samo su mi klimnuli glavom. Bez reči, nastavljam hod prema selu.

Otisao sam na moju 2. ANBU misiju, izgleda da im se svideo moj posao prvog puta.

Ides Ozaki? Vec?

Upitao me je cuvar kapije.

Pa znate kako je biti shinobi hahah

Srecno, cuvaj se Ozaki.

I tako sam napustio selo Vodopada i otisao na svoju misiju.

Stigao sam u selo posle naporne misije i odmah odjurio kuci bez razmisljanja i pozdravljanja. Bio sam previse umoran da bih razgovarao sa nekim i nisam imao prosto snage.

Oza..

Nije cuvar stigao da zavrsi a ja sam projurio pored njega i nastavio kuci.

Nakon kafica spremsn je bio na misiju koja mu je podarema, Zeleo je da spasi neduzne zivote koji su na teroru svaki dan i to ga je nerviralo spakovao se spremio se i polako krenuo na put. Bio je jako zainteresovan za njegovu prvu misiju i bio je pun samopouzdanja

Posle dužeg puta konačno smo se našli pred kapijom sela skrivenog u Vodopadu. Kada smo prišli kapiji otpozdravio sam čuvare na istoj, koji su ljubazno uzvratili pozdrav, a onda se zaputio u unutrašnjost sela. Već sam se u putu dogovorio sa kageom da ćemo se tu rastati i dogovorili kada da dođem kod njega u kancelariju na jedan važan sastanak.

Istrcao sam sa kapije sela i otisao pravo na misiju, iskreno bio sam uzbudnjen.

Opet misija, jeste naprona ali je nekako volim.

Priznavao sam ja sebi.

Nego daj da malo bolje procitam poternicu i da vidimo sta tu imamo.

[...]

Prolio sam krv i znoj na ovoj misiji i napokon sam nazad u selu.

Ah ovaj miris sela u vodopadima. Jednostavno ne zamenjiv.

Bila je teska misija ali sam uspeo. Odlucio sam otici pravo kuci i opustiti se malo nakon ovoliko teskog dana.

Nekoliko sati im je bilo potrebno kako bi se pojavili ispred same kapije Sela Vodopada. Stajala je tako pred njima, ponosno kao simbol samog Sela čineći znak neustrašivosti pred onima dovoljno naivnim da okušaju svoju snagu u rušilačkim namerama, i kao znak zaštite onim nejakima koje ovo Selo smatraju svojim domom. Vodopad koji je padao sa brda koje se nalazilo iza kapije još više je davao očaravajući prizor, pogotovo onima koji tako nešto nisu viđali svaki dan.

Opuštenim hodom kretali su se ka ulazu, stražari sa kapije jednim blagim naklonom dočekali su svog lidera, na šta im je on uzvratio jednim klimom glave dok je šetao pored Shigeura.

Znao je da takođe postoji i ona druga strana u svemu ovome, sam rizik dovođenja Shigerua ovde i odavajući mu samu lokaciju sela kao i mogućnost da je on zloupotrebi, ali to je bio rizik koji je Genji bio spreman da prihvati, nije postojao drugi način da stekne njegovo poverenje.

Uz jutarnju zimsku maglu pojavljujem se nadomak ulaza u selo, spreman da dostavim Genjiu važnu informaciju. Prilazim polako, s ikoničnim osmehom i krznenom bundom oko vrata. Zastao sam na tren kod čuvara, govoreći

'Dobro jutro - došao sam da dostavim važnu poruku Genjiu, obavestite ga o mome prisustvu.'

Sačekao sam koji tren da stražar proveri kako i šta, nakon čega sam uz pratnju krenuo ka kage zgradi.

Vraćajući se ka selu imao sam blag osmeh na svom licu. Misija koju sam odradio bila je uspešna i konačno sam mogao da odmorim od svih obaveza koje su mi se nagomilale u poslednjim danima. Nešto malo pred kapiju, po dobrom starom običaju, sjahao sam sa vranca i peške se korak po korak kretao uporedo sa njim ka kapiji sela. Otpozdravljajući čuvare odmah do mene stvorio se ninja, meni dobro poznat, bio je to jedan od stražara samog Kagea.

"Hmm... Tako znači, obavesti Kagea da dolazim odmah za tobom." - reče shinobiju koji ubrzo nakon toga nestade.

Izgleda da ništa od mog odmora, pomislio sam u sebi dok sam se nogu pred nogu, sada već sam kretao ka centru sela. U poslednje vreme odradio sam puno poslova važnih selu, ali izgleda da ih je imalo još. Moguće da je ovo to o čemu je Esau pričao juče na trgu. Zaputio sam se prema kancelariji Kagea.

Napuštajući zgradu i dvorište Kage zgrade Aron je zamolio gardu da mu pošalju Ishigaija i Waimarua na kapiju, po hitnom postupku. Oni su postupili po svom zadatku, ali ih je Aron ipak častio sa nešto ryo-a. "Evo braćo, da se nađe za po koji ćevap." rekao je velikodušno ih darivajući. Pravo iz Kage zgrade nakon sastanka produžio je ka kapiji kako bi se našao sa svojim timom i sa njima dočekao Yasgara koji je trebalo da se pridruži kao drugi tim na ovoj misiji. 

Zadenuo je ruku u unutrašnjost svog kaputa i iz jednog prišivenog džepa izvukao je svitak koji mu je Kage dao a koji sadrži sve potrebne informacije. Klimao je glavom blago dok je iščitavao napisano i stvarao slike u glavi. Kage je bio i više nego jasan - ova misija neće biti šetnja parkom. U krajnjoj liniji bio je zabrinut i zbog učešća Amegakurea, sela sa kojim su tek od skoro započeli diplomatske odnose. Bilo je du dosta zle krvi nakon sveg vremena konstantnih sukoba i nemilih događaja, pa je to još jedan aspekt misije na kom bi trebalo držati pažnju. Osećao je olakšanje jer će pored sebe na misiji imati iskusnog i sposobnog shinobija - Yasgara. 

Nestrpljenje je raslo dok je čekao Ishigaija i Waimarua koji bi trebalo da se pojave svakog trenutka. Ili možda ipak ne. Sa njima dvojicom nikada se ne zna. 

Nakon sto je odmarao u kuci neko mu je pokucao na vrata te su to bili strazari koji su mu rekli da je pozvan hitno na kapiju Sela, Waimaru je caskom stigao na mjesto te je tamo ugledao tu osobu. Bio je pripremljen za sve scenarije. Nije zelio da ima straha rijesio se svih problema te krenuo.

Konacno sam stigao, Nadam se da ne kasnim
za Ishigaia ne znam  bas gdje je… Cim sam dobio naredbu odmah sam krenuo.

Nakon sto je bio spreman zapalio je jednu cigaru cekajuci sta ce Aron reci i nadao se da ce sto prije doci Ishigai da mozemo napokon krenuti

( blago se naslonio na drvo te je uzeo dim cigare)

Dok sam sedeo na svojoj terasi, uocio sam dva kageova strazara. U ruci su nosili neki svitak, porucili su mi da ga otvorim.

Nakon sto su otisli, otvorio sam svitak i video unutra da dodjem do kapije sela. Uputio sam se ka kapiji sela.

U blizini sam vec video poznata lica, to su bili Sensei Aron i moj drug Waimaru.

Cao

Aron je i dalje čitao sadržinu svitka kada su Ishigai i Waimaru stigli. Na kratko je uputio pogled ka njima dvojici, pozdravljajući ih: "Napokon ste stigli. Nadam se da ćete se idućeg puta brže odazvati ovako urgentnom pozivu." reče pa nastavi da čita ono što je bilo ispisano u svitku, povremenu klimajući glavom. Izraz lica bio je krajnje ozbiljan, pomalo čak i ljut. Završio je i zatvorio svitak, te ga ponovo odložio u unutrašnji džep svog kaputa. Pogledao je još jednom dvojac koji je pristigao, a onda se pogledom ustremio ka kapiji. 

"Pa, momci, čestitam vam. Odabrani ste za ovu ludu misiju i vaši životi, zajedno sa mojim sada vise o jako tankom koncu. Nadam se da vas ove vesti raduju jer nema veće časti nego dati život za više ciljeve naše otadžbine." govorio je dubokim glasom, jasno da ga svako može čuti. 

"Znajte da ste ručno odabrani od strane Takikage-a lično i da nemate opciju da odbijete ovaj zahtev. Više o svemu reći ću vam kada pristigne tim broj dva kojeg predvodi moj iskusni kolega kojeg vi vrlo verovatno dobro znate - Yasgar Senju."

Po završetku svog izlaganja zadenuo je u ruke dupoko u džepove starog, crnog kaputa, nastavljajući da zuri u horizont, čini se kao da svakog trenutka nestrpljivo očekuje da nekog vidi na kapiji. 

Stigao sam do kapije sela. Tu su već bila trojica shinobija. Jednog od njih sam odmah prepoznao. To je bio Waimaru, momak koji nije davno doselio u Vodopade. Drugi je bio Ishigai kog sam upoznao jednom na piću i od tada ga nisam viđao, a treći koji je izgledao najodgovorniji među njima mi je djelovao jako poznat iako se nisam mogao sjetiti da li smo se već negdje vidjeli.

Zdravo momci.

Pretpostavio sam da su i oni ovdje po naredbi, ali nisam ispitivao ništa.

Stigao sam do kapije pre nego što je sunce potpuno prešlo horizont, prvi zraci svetlosti probijali su se kroz maglovitu atmosferu jutra. Na kapiji sam već zatekao Arona i njegov tim, kako su stajali okupljeni, spremni za misiju. Njihove siluete bile su ozbiljne, kao da su i sami shvatali težinu zadatka koji je pred nama.

"Arone," pozdravih ga, klimnuvši glavom prema njemu i ostatku tima. "Spremni smo?"

Pogledom sam prešao preko dvojice ninji koji su trebali da budu u mom timu. Nisam ih lično znao ili se bar nisam sećao da sam ih negde upoznao. Bez odugovlačenja prišao sam saopštivši im par informacija.

"Moje ime je Yasgar, ja ću biti vođa našeg tima. Sve informacije o misiji podeliću sa vama u putu."

Dok sam prilazio bliže, osvrnuo sam se oko sebe, proveravajući još jednom opremu koju nosim sa sobom. Svitak je bio sigurno zatvoren u mom pojasu, sa informacijama o lokaciji i zadatku koje smo dobili od Kagea.

"Čini se da nemamo vremena za gubljenje," rekoh, zadržavajući hladnokrvni ton. "Krenimo. Put pred nama neće biti lak, ali sa dobrom koordinacijom, završavamo ovo brzo."

Obukao sam kaput koji sam do tada nosio u rukama spreman za put koji je pred nama. 

Otpozdravio je Yasgara po njegovom dolasku dostojno i s poštovanjem prema ranku i položaju čoveka u ovom selu. Klimnuo je potvrdno glavom nakon što je pažljivo saslušao šta njegov saborac ima za reći. "Drago mi je da si stigao Yasgar-san." Zakoračio je par koraka ka napred, kako bi stao ispred cele grupe i prekinuo niz iščekivanja koji je rastao sa svakom novom pridošlicom. Pročistio je grlo pa nastavio: "Ukratko, put nas vodi ka Kasairo selu. Stanovnici i trgovci iz Kasaira prijavili su veliki problem, boljku koja ih je stisla već neko vreme. Naime, nestaju trgovci, materijalna dobra kao i stoka, a boga mi i mlade žene. Bez tragova, bez najave, samo tako odjednom, niotkuda."

Zaustavio je svoje izlaganje kako bi bolje pogledao grupu, svakog ponaosob te je potom nastavio: "Nismo prvi koji će pokušati da otkriju misteriju zlokobne sudbine koja se nadvila nad Kasairom i meštanima čitave oblasti dvadeset i devet, ali svakako mi ćemo biti prvi koji će to uspeti. Sa tim u vezi, na ovoj misiji potrebni su odlučni shinobiji, koji veruju u svoj set sposobnosti. Ako neko želi da odustane i ustupi svoje mesto nekom kompetentnijem, sada je pravo vreme da to i učini." govorio je Aron odlučno, dubokim glasom koji je odzvanjao kapijom Takigakurea, prolazeći pogledom kroz svakog pojedinačno u grupi, sa nestrpljenem čekajući odgovor okupljenih.

Dok sam slusao Arona, odlucio sam da odustajanje nije moj izbor. Naravno da necu izabrati da odustanem, mnogo sam gurao da bih stigao do ovde.

Arone, naravno da ne zelim da odustanem. Kage me je ovde pozvao sa razlogom, da nisam dovojno spreman, ne bih bio izabran.

Stajao sam sa nestrpljenjem, dok sam cekao da vidim Aronovu reakciju.

Stigao je još jedan shinobi kog do sada nisam viđao. Upitao me jesam li i ja pozvan radi misije na što sam samo klimnuo glavom. Ostala trojica su stajala zajedno ozbiljni i spremni za misiju. Naslonio sam se na jedno drvo i čekao da li će iko išta reći. U tom trenutku dolazi ninja koji je djelovao najozbiljnije među svima nama. Pretstavio se kao Yasgar. Klimnuo sam glavom znajući da je suvišno govoriti moje ime koje je zasigurno on već znao. Tada je Yasgar pozdravio onog shinobija koji mi je djelovao poznato međutim nakon što mu je rekao ime Aron sjećanje o njemu mi se skroz smanjilo jer sam 100% siguran da ne poznajem nikoga sa tim imenom.

Nakon što je Aron uzvratio pozdrav istupio je i ukratko nas uveo u situaciju da idemo u Kasairo selo u kojem se već duže vrijeme dešavaju neke sumnjive stvari. Zatim nas je obavjestio o opasnosti misije i da je sada posljednji trenutak da odlučimo da li odustajemo ili ne.

Bez imalo razmišljaja i bez ijedne emocije koja bi se mogla ocrtati na mome licu sam rekao nema odustajanja. Nakon toga sam čekao da čujem šta će ostali odgovoriti mada vjerujem da će svi prihvatiti misiju jer svi znamo šta naš život nosi, ali svakodnevno se izlažemo raznim nevoljama koje nas mogu koštati života.

Nakon sto su se oba tima iz sela okupila bilo nas je pofino sto je Waimaruu dalo inspiraciju i samopouzdanje te se odmakao od drveta na kojem je bio naslonjen te je progovorio jasnim tonom i ozbiljnim stavom.

Spremni smo! Necemo odustajati ma kakva god nam prepreka bila…

Nakon cega je Waimaru cekao da vidi sta ce se jos desiti jedva je cekao da krene na misiju, Saslusao je pricu koju je Aron ispricao te je bio siguran da misija nece biti lagana te i da ce protivnici biti snazni. Waimaru je bio potresen kada su rekli da nestaju i mlade zene te se dovoljno pripremio i samo je cekao zeleno svjetlo da krenu na misiju…

Pažljivo sam slušao sve što je Aron imao da kaže. Znao sam da se deo o odustajanju ne odnosi na mene, posebno sada kao sannin sela, nisam imao tu mogućnost. Odgovornost koju sam do sada imao uvećala se puta deset. Kada je Aron konačno završio i objasnio detalje misije sačekao sam da vidim odgovore četvorice mladih shinobija. Nekima od njih ovo je verovatno prvi ovakav zadatak.

"Pažljivije slušaj, već sam ti se predstavio... Yasgar." - odgovorio sam momku u kapuljači, hladnijim tonom.

Kako su svi pristali na uslove misije bilo je vreme da krenemo. Stavio sam ruke nazad u džepove i okrenuo se u pravcu izlaza iz sela. Bio sam spreman da pođem, ali kako mi se činilo Aron je želeo da vodi glavnu reč pa sam mu potpuno prepustio izdavanje naredbi.

"Ja sam spreman, kaži šta dalje." - rekao sam okrenuvši glavu blago ka Aronu i čekajući njegovu reakciju, a onda odradio ono što je on rekao.

Dotegao je kaiš na svojim pantalonama i osigurao dodatno svoj samurajski pojas koji je skrivao korice mača diskretno pod crnim, dugim kaputom. Zahvalno je klimnuo glavom ka Yasgaru i podstakao četu na pokret. "Idemo pravo ka oblasti dvadeset i devet" govorio je kretajući se ka kapiji, davajući signal i drugima da ga prate: "Kasairo selo je finalna destinacija. Tamo će nas neko već dočekati. Radićemo u timovima ali putovaćemo kao jedno, u formaciji kako bismo osigurali sigurno kretanje i bezbedan dolazak na lokaciju. Nadam se da je sve jasno." Hod je prelazio brzi hod, brzi hod u lagani kas dok je Aron fokusirao chakru u svoje noge pojačavajući tempo. 

#card4

"Hajmo braćo po oružju, put je duži nego što mislimo. Shinobiji Amegakurea nas verovatno već očekuju tamo." 

Masato, nakon par dana putovanja posle Anbu misije, na daljini je video kapiju sela, te se zaputio ka njoj. Korakajući, stigao je do kapije stražari su ga prepoznali i dopustili mu da prođe. Nakon što je prošao kapiju, nije znao gde može da ode; kući još nije hteo, te je odlučio da ode do trga.



影 Masato Nara 影

Krećući se ka kapiji sa svitkom u kojem pišu koordinate, ubrzo je stigao i rekao stražarima da je u pitanju bitna situacija i da ga je Kage poslao. Stražari su ga pustili bez ikakvih dodatnih pitanja. Masato je bio pomalo nervozan, jer ko zna šta se tamo dešava kada tri Jonina iz njegovog sela ne mogu da se izbore, pa čak ni iz drugog sela. Otvorio je svitak i zaputio se ka lokaciji.




影 Masato Nara 影

Poslije par dana putovanja pred mojim očima se u daljini vidjela kapija našeg sela. Put je prošao bez poteškoća. Zaustavljao sam se samo da nešto prigrizem i da malo zaspem jer za vrijeme misije nikako nisam spavao, mada ni pri ovom putu nisam uspio da spojim preko nekoliko sati sna što zbog misli o skrolu što zbog hladnoće jer je zima već nastupila, a radi predostrožnosti nisam smio da palim vatru.

Kako sam bio sve bliže selu dobio sam neki osjećaj sigurnosti znajući da je sada misija gotova. Došao sam do ulaza te vidio stražare koji su budno čuvali ulaz u naše selo od neželjenih prolaznika. Prepoznali su me te upitali kako je bilo na misiji. Znao sam da nemam vremena za gublljenje u razgovoru sa njima i da što prije moram vidjeti Kagea. Momci bit će vremena za priču, a sada neka me jedan od vas povede do Kagea. Jedan od njih se ponudio te bez više riječi krenuo putem koji je vodio ka Kage zgradi, a ja sam krenuo za njim. Sretna straža, vidimo se dodao sam pri odlasku od kapije preostalim stražarima.

Stigli smo do kapije, koraci nas dvojice odjekivali su tiho, kao da su bili otežani razočaranjem. Bez traga o Aronu ili crnoj ruci, vraćali smo se bez odgovora na pitanja koja su visila nad misijom od samog početka. Pogledao sam prema stražarima na kapiji, želeći odmah da saznam da li su se svi timovi vratili.

"Da li su ostali sa misije u Kasairo sumi već stigli?" upitah jednog od stražara, bacivši pogled prema stazama koje vode ka selu. Bilo mi je važno da proverim stanje svih. Dok su stražari klimnuli glavama u znak potvrde, osetio sam određeno olakšanje što barem neko nije bio izgubljen u ovom haosu.

Kad smo stigli unutar sela, odmah nadomak kapije zastao sam zbog nekog čudnog osećaja. Gotovo sam bio siguran da treba da pričekamo neko vreme tu pre nego što odemo do kagea.

Nakon dugog putovanja, stigli smo do kapije sela. Bilo mi je drago što smo konačno na sigurnom, ali pomisao da nismo uspeli da pronađemo Arona ili tu Crnu ruku nije mi bilo svejedno. Čuo sam ninju kako pita stražare da li su stigli. Stražar je klimnuo glavom, što je značilo da jesu. Posmatrao sam ninju i čekao da vidim šta ćemo dalje nisam hteo ništa da govorim, jer je verovatno o nečemu razmišljao. Nakon toga, Masato je odlučio da se odmori nakon dugog puta i da malo meditira dok čeka.



影 Masato Nara 影

Teret koji beše težak čitavo krdo slonova spao je sa Aronove duše u momentu kada je ugledao kapije sela Vodopada na horizontu. Izmoren svime što se izdešavalo, njegov korak bio je težak i znatno sporiji dok je hodao u cipelama koje nisu bile njegove (izotimao je stvari od nekog nesretnog trgovca koji je stupio u mrak kako bi se olakšao) i koje su bile barem za pola broja manje.

 I dalje svež i bolan pečat na ruci bio je prikriven ispod dugih rukava svetle, lanene košulje koju je sada nosio. Otpozdravio je stražare na kapiji, a jedan stari prijatelj ga je prepoznao i srdačno ga otpozdravio, komentarišući njegov novi izgled kroz šalu. Aron je samo odmahnuo rukom, uzvraćajući pozdrav kroz osmeh dok se kretao kroz kapiju u selo. 

Ugledavši Yasgara, srce mu poskoči od sreće ali se ubrzo sudari sa brigom onda kada je video da je on jedini član ekipe koji je tu. Sa licem ispunjenim brigom, prišao je Yasgaru i Masatu: "Da mi je neko rekao da ću biti ovoliko srećan što te vidim, Yasgar-san..."  poručio je saborcu kroz loše izmontirani šaljivi ton u pokušaju da razbije tenziju i ublaži kakve god crne vesti da ga očekuju. "Gde su ostali? Šta je sa misijom?" upitao je bojažljivo, ponašajući se kao da nije on taj koji treba da daje odgovore u ovom trenutku. 

Dok smo stajali na kapiji, pogled mi uhvati poznat lik u daljini, kako se polako približava. Aron. Čudan osećaj me obuzeo kad sam ga primetio. Njegov izgled bio je drugačiji, nekako čudan, odeća mu nije bila uobičajena, cipele previše male, a izraz na licu bio je istovremeno olakšanje i iscrpljenost.

Prišao je s osmehom, ali i sa zamorom u očima. Na njegovu šalu odgovorio sam kratkim klimoglavom, primetivši sve njegove neizgovorene brige. "Delimično uspešno," rekoh ozbiljno, "problem je rešen, pobedio sam izvesnog Yutu, čoveka koji je orkestrirao čitav taj događaj, ali smo izgubili jednog shinobija iz našeg sela. Waimaru iz tvog tima je poginuo. Ninje sela Kiše su se povukle pod čudnim okolnostima, napustivši nas bez pozdrava."

Zastao sam, posmatrajući njegovu reakciju, a zatim nastavio. "Šta se desilo s tobom, Arone? Gde si bio sve ovo vreme? Poslednje što znamo je da te je crna ruka zgrabila… Šta se dogodilo nakon toga?"

Vest o smrti saborca, mladog shinobija koji je bio pod njegovim rukovodstvom u toku ove misije prorezala je Arona posred grudi, oduzimajući mu dah na nekoliko trenutaka, čineći sliku pred očima nešto mutnijom u nedostatku kiseonika. Bes i razočarenje sukobili su se sa osećajem odgovornosti koj je čvrsto sugerisao Aronu da je ništa drugo do nesposobnjakovića. "Pada mi neprihvatljivo teško ovo što čujem...ovo selo ima samo toliko dobrih shinobija, a mi iz dana u dan gubimo jednog po jednog." 

Vesti o Yuti nisu popravljale raspoloženje, ali Aronu svakako beše drago što ova misija za danak nije uzela više života - njegov, na primer. 

Nije bio spreman da govori o svemu onome što se dogodilo nazad u regiji Kasairo šume, barem ne o svim detaljima. Nije bila stvar nepoverenja u Yasgara, već nije bilo ni vreme ni mesto za diskutovanje tako delikatne i ozbiljne teme. 

Lukavo je Aron pokušavao da zamaže oči i prikrije suštinska zbivanja, barem još neki period dok ne shvati šta mu se to događa. 

Nastavio je Aron dalje, izgovarajući ono u šta ni sam nije mogao da veruje. Činjenica da je on bio živ i u jednom komadu znači da je i sablasni stranac negde tamo, nazad u svom telu svestan da Aron i dalje diše kao potencijalna pretnja. Kako bilo, imao je želju da opet pronađe to kopile. 

Klimnuo sam dok sam slušao Arona, pažljivo beležeći sve što je rekao. Njegova priča, koliko god zvučala iscrpljujuće, odražavala je borbu koju je prošao, a svaki detalj ukazivao je na ozbiljnost situacije kroz koju je prošao.

"Masato i ja smo odmah krenuli u potragu za tobom," rekoh ozbiljno, "tražili smo te, pratili svaki trag koji smo mogli pronaći, ali... ništa. Kao da si jednostavno nestao bez traga, i nijedan znak nas nije vodio u pravom pravcu. Na kraju, morali smo da odustanemo i odlučili smo da se vratimo kako bismo obavestili Kagea i sve nadležne o situaciji."

Zastao sam, osvrćući se oko nas, dok su prolaznici povremeno bacali poglede ka kapiji. "Sada, međutim, za to nema potrebe," rekoh, dajući mu mali osmeh. "Drago mi je što si se vratio živ i zdrav, Arone. Mnogo toga se desilo, ali najvažnije je da si ovde."

Dao sam im do znanja da je misija gotova, da više ništa ne moraju da rade i da su slobodni. Svi protokoli bili su ispoštovani i sada je bilo vreme da se krene sa drugim obavezama.

Rekavši to otpozdravio sam ih obojicu, a onda se odmakao od njih i prišao momku koji je bio zadužen za brigu o konjima. Izabrao sam jednog Doraka i ubrzo ga zajahao gubeći se na horizontu.

Meditirajući, čuo je nečije korake i glas kako neko doziva Yasgara. Masato je otvorio oči i video da je to ime ninje s kim je išao, a drugi je bio Aron; malo je bio čudan način na koji se oblačio i ponaša (možda je danas raspoložen), te je video da Yasgar mora negde ići. Nije čuo tačno gde, ali nije ga zanimalo. Stražar mu je prišao pitajući ga da obavi par misija ako je slobodan. Nije imao šta da radi, te je prihvatio, znao je da će tokom puta odmarati. Prošao je kapiju sela i krenuo ka lokaciji za misiju.


I know I usually seem like a pretty lazy guy, but not today

Pažljivo je slušao Yasgara, srećan što je misija uspešno završena bez kritičnijih gubitaka, zapravo najsrećniji zbog toga što je on izvukao živu glavu. Scene iz pećine bile su dovoljno sveže da mu na momenat ponovo zaposednu um, ometajući mu fokus na čoveka pred sobom. Na trenutak, osetio bi bol u predelu podlaktice gde se nalazio urezani pečat kojeg je Aron nameravao da skriva do daljnjeg. Sada svakako nije bio trenutak, a i cipele su ga previše žuljale. 

Povratio je fokus pre nego što bi Yasgar primetio da nešto ne štima, nadovezujući se: "Zadovoljan sam ishodom na kraju dana. Obzirom na opasnosti koje su čekale u Šumi - dostignuće je da smo se vratili u ovom broju. Što se Amegakurea tiče... verujem da su imali valjani razlog da tako postupe. Ono tamo nisu bila čista posla, ja ti kažem."

Da Yasgar ne beše putem misije, Aron bi već prekinuo konverzaciju. 

"Sa srećom na severu zemlje Yasgar-san."

Otpozdravio je svog saborca dok je ovaj zamicao ka horizontu, a potom se uputio ka svom stanu nestrpljiv da se baci pod vreo tuš i strga ovu poganu odeću sa sebe.