Takigakure Gate

Baš pod mestom gde se jedan omanji vodopad obrušava i krivudavo nastavlja svoj tok ka istoku diže se tori kapija sela skrivenog u vodopadu. Vrata su otvorena za sve sa dobrom namerom, i selo rado prima nejake i one kojima je zaštita potrebna. Kapiju okružuju studene zidine, ali selo kreće odmah za njom - znak neustrašivosti pred onima dovoljno naivnim da okušaju svoju snagu rušilačkim namerama.

Stajao sam kod kapije, čuvajući svitak sa informacijama koji mi je Kage predao pre nego što smo krenuli. Dok sam proučavao lokaciju koja je bila označena, misli su mi se vrtele oko zadatka i ljudi s kojima ću ga izvršiti. Još nisam upoznao Kubu, člana tima koji mi je dodeljen, ali sam se nadao da će stići među prvima kako bismo imali priliku da razmenimo par reči pre nego što krenemo.

Oko mene, kapija je bila tiha, samo povremeni zvuci koraka ili šum vetra kroz drveće prekidali su mir. Gledao sam prema selu, očekujući da se moj tim okupi, dok sam stajao oslonjen na kameni stup kapije.

Stajao sam na kapiji, proučavajući svitak koji mi je dodelio Kage. Unutra su bile detaljne informacije o lokaciji koju treba istražiti. U mislima sam prešao preko svih mogućih scenarija, razmatrajući kako će se misija odvijati i šta nas sve može sačekati. Koncentracija mi je bila usmerena na svaki detalj, ali sam se trudio da ostanem opušten i fokusiran.

Dok sam čitao, primetio sam nekoga kako mi prilazi. Podigao sam pogled i ugledao shinobija kojeg još nisam upozna – Kubu. On je stao ispred mene i predstavio se.

Pružio sam mu ruku, uzvrativši. "Drago mi je, Kuba ja sam Yasgar. Jesi li već bio na ovakvim misijama?"

Dok smo se rukovali, uočio sam da se Akina približava kapiji. Pozdravio sam ga kratkim klimom glave, pa se obratio obojici. "Moramo sačekati i drugi tim pre nego što krenemo dalje. Ako imate pitanja ili bilo šta što vas brine, sada je pravo vreme da to razjasnimo."

Dok smo stajali na kapiji, čekajući drugi tim, nas trojica smo razmenjivali par reči. Atmosfera je bila opuštena, iako je misija pred nama bila ozbiljna. Dok smo razgovarali, primetio sam da se drugi tim približava.

Vođa drugog tima, Matsuda, prišao je prvi, podigavši ruku u znak pozdrava. Uzvratio sam i zvanično se upoznao s njim.

"Matsuda, drago mi je," rekoh, gledajući ga pravo u oči, "Čini se da ćemo raditi zajedno." Kratko smo razmenili nekoliko formalnosti, a zatim sam se obratio svima prisutnima. "Predlažem da krenemo svi zajedno. Usput možemo rešiti bilo kakve nedoumice pre nego što se rastanemo."

Sa tim rečima, okrenuo sam se ka putu ispred nas, spreman da vodim tim dalje ka našem zadatku.

Tsumi i ja smo iz sale za sastanke pridošli do kapije. Stražari su znali da sam to bio ja, iako sam na sebi imao svoju masku i navučenu kapuljaču preko glave, često su viđali da se ovako odeven krećem kroz svet već duže vreme. Tsumi je takođe nosio svoju masku koja ga je stražarima činila neprepoznatljivim, njihovi pogledi blago su se promenili kad su ga ugledali, odmahnuo sam rukom i rekao.

Na šta su stražari klimnuli glavom kao znak da su shvatili. Došli smo do kapije ali se nismo previše približavali ostalima, bili smo dovoljno daleko da ne mogu da nas primete, jer će naše prisustvo na ovoj misiji biti tajno.

Nakon kratkog puta, došao sam pred kapiju sela. Rekao sam stražarima da me puste da uđem nazad u selo jer sam se upravo vratio sa svoje misije. Otvorili su mi kapiju i ja sam ušao u selo. Mahnuo sam im i krenuo sam svojim putem.

Dva stražara sedeli su u blizini kapije dosađivajući se, nisu imali mnogo što šta da rade u poslednje vreme od kako niko nov nije došao na kapiju Sela Vodopada. Sedeli su u hladovini jednog drveta sa strane kako ne bi bili na suncu po čitav dan, što je bilo veoma iscrpljujuće za bilo koga. Nedeljama za kapijom nisu videli neko novo lice, već samo šinobije sela koji su povremeno išli na po neku misiju van i vraćali se nakon nekoliko dana.

U jednom momentu, u daljini ugledali su novo lice nakon dosta vremena (Ichikawu). Ustali su sa svojih mesta i došli do njega koji se nalazio nedaleko od njih. Jedan je bio viši i plavkasti i mršaviji zbog visine, drugi niži i crnkasti  malo mišićaviji, obojica sa smorenim facama od dosadnog posla na kapiji.

Rekao je ovaj malo niži al razvijeniji, videlo se da je kao mali pomagao roditeljima oko nošenja teških stvari.

Dodao mu je, nije hteo da rizikuje i bude odgovoran ako neko novo lice napravi problem u selu dok Takikage nije tu. Time je stajao pred Ichikawom dok ne bude otišao.

Prošlo je neko vreme od kada sam zadnji put bio u selu. Zadnja misija na koju me je lično sam kage poslao bila je završena delimičnim uspehom i bilo je vreme da se podnese raport. Na nekih 500 metara od same kapije sjahao sa sa svog vranca i nastavio koračajući ka selu. 

Dva čuvara kapije bila su prva poznata lica koja sam sreo u poslednjih par nedelja i bilo mi je drago da se ispričam malo sa njima. Uputili su me u par događaja u selu i da je u toku festival cveća koji se održava u mestu severno odavde.

"Da li je Takikage u selu?" - nakon razmenjenih par neobaveznih rečenica upitao sam nešto ozbiljnijim tonom.

Kako nisu znali da mi odgovore rešio sam da prvo svratim do svoje kuće ne bi li se malo odmorio, a nakon toga i sam proverim kakva je situacija. Otpozdravio sam ih predao konja jednom od randnika zaduženih za to, a zatim se zaputio centru sela pa na kraju i do svoje kuće.

Prošli su dani od kada sam otišao sa kapije sela, jako lep osećaj je bio napokon vratiti se svom domu. Bio sam sav izmoren i neuredan, jedva sam čekao da ostavim ova važna dokumenta Cevovoda u kancelariju, a potom da odem i malo da se sredim. Pitao sam se da li su ostali timovi došli bezbedno sa svojih misija, međutim imali su još lufta do dogovorenog vremena, trebalo bi da su svi na putu. Nisam mnogo mislio o tome trenutno, već sam skinuo svoju masku sa lica, i napokon na njemu osetio lagani povetarac koji je produvao u tom trenutku. Stražarima na kapiji sam mahnuo u znak pozdrava, a potom sam produžio dalje u selo.

"Armani Esau..." - vrteo sam to ime po mislima dok sam se polako kretako ka kapiji sela. "On bi bio pravi izazov za rešiti ga se, sreća pa je na našoj strani." Više za sebe komentarisao sam mimolizaeći se sa ljudima na ulicama sela. Selo je živnulo od zadnjeg puta kada sam bio ovde.

Probijajući se sporednim ulicama sa dosta manjom gužvom brzo sam se našao pred kapijom sela. Iz svog kaputa izvadio sam džepni sat ne bi li utvrdio koliko sam ranije stigao. Kako sam imao podosta vremena stao sam kraj kapije i započeo razgovor sa par ninji na kapiji. Bila je to grupica chunina predvođena jednim jouninom koja se upravo vratila sa misije.

Nakon razgovora sa njima naslonio sam se na drvo pokraj kapije, čekajući da se kage pojavi. Ova misija bila je potpuno drugačija od svih dosadašnjih. Uglavnom sam ili špiunirao ili uzimao život raznim banditima, a sada je trebalo da štitim glavnog čoveka našeg sela.

Nakon što sam završio ono najbitnije u kancelariji, svratio sam do svog smeštaja kako bih se sredio. Košulja sa leptir mašnom, elegantne pantalone i ogrtač koji se vijorio svakim mojim korakom prema kapiji sela. Dugo vremena je prošllo od kako sam sebi zadao neki odmor, a ovaj festival bi mi dobro došao da malo ohladim glavu od stresnih misli.

Približavao sam se kapiji, naočare su bile na licu, cigareta u ustima, a ja sam bio spreman za ne tako dalek put do festivala. Mahnuo sam stražarima sa kapije, a potom stavio ruke u dzepove i prošao kros kapiju. Tu, nedaleko od nje za jednim drveotm mogao sam videti Yasgara, koji me je disciplinovano čekao u dogovoreno vreme dolaska.

Nakon mojih reči, laganim koracima zaputili smo se ka festivalu cveća, koji se održava nedaleko od samog sela vodopada.

Kada je crnokosi došao blizu kapije, sačekala su ga ista dva stražara koja kontrolišu svakog ko ulazi ili izlazi iz sela. Ustali su sa svojih mesta na kojima su sedeli i stali ispred crnokosog. Gledali su ga nekoliko sekundi, ali na njihovo iznenađenje mladić je samo ćutao, stajao je ne izgovarajući ni jednu reč. Oči su im se susrele, ali je tišina vladala još nekoliko trenutaka, postajalo je po malo neprijatno. Počeli su da sumnjaju da možda nije nem, jer svako ko dođe obično kaže "dobar dan".

Ovaj drugi počeo je blago da se smeje, dok je ovaj koji ga je upitao koliko-toliko pokušavao da ostane ozbiljan, jer ipak njihov posao nije igra, već ozbiljna dužnost.

Njihov izraz lica malo se popravio. Onaj drugi stražar koji je stajao pored, prekinuo se smejati i počeo je napokon raditi svoj posao. Uzeo je olovku i krenuo zapisivati Ishitov dolazak u zapisnik prolaznika.

Rekao je onaj koji je stajao odmah ispred njega, iako je tiho rekao svoje ime, stražaru se učinilo kao da je taj glas već negde čuo. Međutim njegovog lika nije se sećao, mnogo ljudi prolazi kroz kapiju svaki dan da bi mogao upamtiti baš svakog. Slegao je ramenima, i prijateljskog glasa progovorio.

Sklonio se Ishidu sa puta i rukom pokazao prema kapiji, dozvoljavajući mu da uđe u selo.

Ah lepo je se vratiti nazad u ovo selo, bas sam gladan bas mi se jede onaj ichiraku ramen..

Oh Ozaki vec si se vratio sa misije -Odgovaram i cuvar kapije

Daa, jeste da je prva ali je bila specijalna mogu ti reci nisam se bas takvoj nadao

Eee pa nemoj mi reci castim ramen posle jelda za prvu misiju?

Naravno samo mi daj malo odmora i moram podneti izvestaj kage-u, i popiti nesto znas?

Samo napred moj shinobi-u veruje u tebe - Govorio mi je dok sam ja polako odlazio

Primetio sam da moja drugarica Tamae, nije u selu. Bilo je cudno da je nema, naprotiv nisam je video nekoliko dana, poslednji put sam je video na festivalu. Zelim da odem da je potrazim.

Izvinjavam se, moram da pronadjem nekoga. Brzo cu se vratiti.

Polako sam napustao selo, razmisjajuci gde je mogla otici. Imao sam neku viziju u glavi, gde bi mogla biti. Pa sam krenuo da idem do nje.

GUESS WHO'S BACK

Probijao sam se kroz nešto gušću vegetaciju, prateći sadržaj skrivene poruke. Mogao sam čuti tih žubor mnogobrojnih potočića - osmehnuo sam se, bio sam blizu. Izašao sam na jedan od glavnih puteva, prateći ga. Chakra tačka po chakra tačka se polako pojavljivala na mome radaru. Prateći tragove chakre, uskoro sam se pronašao pred džinovskom tori kapijom sa ogromnim vodopadom kao njenim saputnikom.

Prišao sam kapiji sa koferom u ruci, oružan samo mekim osmehom, srećan što sam konačno stigao. Obratio bih se čuvarima koji su stojali u pripravnosti.

Kratku pauzu sam namestio prenego što sam nastavio

Strpljivo sam čekao njihovu reakciju.

Za dvojicu čuvara za kapijom bio je uobičajen dan kao i svaki drugi, klasičan, dosadan, iscrpljujuć. Večiti posao kontrolisanja onih koji ulaze i izlaze iz sela po malo ih je zamarao, ali su i dalje držali svoju disciplinu na visokom nivou jer su znali ozbiljnost svog posla. Tako dok su disciplinovano stajali kod kapije, u daljini mogli su videti nepoznatu, ili ti veoma poznatu siluetu koja se kretala ka njima. Njihova pažnja skočila je u nebesa, a njihovi pogledi bili su usmereni ka Esau-u.

Trenutak mu je trebao da se skrasi, sama njegova pojava je za čuvara bila iznenađujuća i neočekivana. Nekada davno Esau je bio na samim poternicama sela, ali to više nije bio slučaj od kako je Treći Takikage stupio na vlast. Iako je znao da nema čega da se boji, opet je u sebi imao malu dozu straha koja je vladala u njemu dok je jedan od najtraženijih ljudi sveta stajao pred njim. Počeo je zapisivati nešto u izveštaj koji je bio u njegovoj ruci, a potom slegao ramenima i progovorio.

Kako je to rekao njegov govor tela se promenio, okrenuo se i sa prijatnim osmehom pokazao rukom ka ulazu u Selo Vodopada.

Posle njegovih reči, stražar koji je bio njegov partner u mnogim smenama bio je spreman da Esau-a sprovede kroz selo.

Pažljivo sam saslušao čuvare, upijajući polako informacije. Blago pih klimnuo glavom, prihvatajući njegove dobre namere.

'Zahvaljujem se na lepim rečima.'

Kako me je čuvar usmerio, krenuo sam u njegovoj pratnji kroz ogromnu kapiju sela. Razgledao sam zadivljujuće pejzaže koji su se oslikavali oko mene. Tako lepo mesto.. netaknuta priroda. Vlaga u vazduhu.. savršena za moje bore. Svež vazduh.. Već vidim da ću uživati u svom boravku ovde.

Nakon dugo vremena koje sam proveo na putu, zato što sam se izgbio na putu nazad, konačno sam došao sam pred kapiju sela. Rekao sam stražarima da me puste da uđem, jer sam se upravo vratio sa svoje misije. Otvorili su mi kapiju i ja sam ušao u selo. Pozdravio sam ih i krenuo sam svojoj kući.

Kada sam se cuo za shinobi kvalifikacije u Zemlji senki, od tad svaki trenutak bio je ispunjen uzbudjenjem i tremom. Proveo sam dane trenirajući, usavršavajući svoje veštine i stavljajući se na test.

Na putu do kapije, srce mi je brže kucalo dok sam prolazio kroz poznate ulice. Razmišljao sam o svemu što sam naučio i o izazovima koji me očekuju.

Na kraju, stigao sam do kapije. Uzeo sam dubok dah, oslonio se na svoju pripremljenost i odlučnost, spreman da se suočim s izazovima koje kvalifikacije donose.

Izgleda da je doslo vreme, vreme je da krenem na svoju destinaciju.

Uputio sam se ka zemlji senki. Gde sam dobio informaciju da se shinobi kvalifikacije odigravaju tacno tu.

Bio sam u kancelariji kada mi je stigla koverta specifičnog pečata na sebi. Kada sam je cepnuo i izvukao kovertu iz nje bio sam blago iznenađen, bila je ni od kog drugog nego lično od Karamatsu Ryokia, prošlom njegovom pozivu oko lova na Fujina Yasaku nisam mogao da se odazovem zbog kome u kojoj sam bio danima, ali ovaj put hoću. U pitanju su bile kvalifikacije za shinobi igre, nešto što se meni na prvi pogled činilo veoma primamljivo. Poziv su dobile nindze širom sveta i to je nešto što nisam mogao da odbijem, spakovao sam svoje stvari i izašao na kapiju sela. Klimom glame pozdravio sam stražare koji su čuvali kapiju, i zaputio se na put ka glavnoj hali igara. Krenuo sam ranije, nisam morao mnogo žuriti već ću laganim hodom stići do tamo na vreme.

Oho opet ja sa ninzda torbom ispred kapije i zurim na misiju.. 

Ovo me podseca na moju prvu misiju pomislio bih..

Prekinuo me cuvar koji mi se javlja sa

Ozaki opet misija huh, pa nisi ni kvalitetan odmor dobijo, ajde razvali tu misiju pa nastavi

Klimnuo sam glavom i pozurio na misiju i uputio se u nepoznatom pravcu..